Српски сион

Бр. 16.

Стр. 251

који излази у месечним свесккма уз безплатне прилоге (4 књиге). Овде се прате све секте руске, еви толкови расколника и иноетрана сектанства, Уз реч нам дође: топло препоручујемо овај журнал нашој браћи свештенидима, којима искрено лежи на срцу православл.е, јер овде има материјала у изобиљу за вођење борбе са секташима. Но нама је главна цел показати, како се у Русији сузбијају верске секте, у тој намери изнесосмо три моћна Фактора, но то сматрамо малим, зато ћемо се постарати о трећем мало оиширније прозборити, желећи, да се и код нас поведе овакав начин сузбијања назаренштине, да нам глас г. Владимира Димитријевића, писца нознатог дела: „ Назаренство, његова историја и суштина и и новог дела, које ће скоро изаћи из штамие: „ Узроци ширења назаренства " и т. д. како ми сеу писму жали „стоји усамљен" у доиста племенитом послу (наш курзив) не остане као глас вагшјућега у пустињи. Од новембра месеца пр. године па до 22 марта о. г., по благослову Високопреосвећеног митрополита Кијевског и Галицијског, Господина Јоапикија, овде у Кијеву, под непосредним надзором Преосвећеног епископа Иманског (другог викарија Кијевске митрополије), Госнодина Сер гија, уз суделовање грађанског, академски образованог, свештенства, проФесора Академије, наставника духовне семинарије и масионера, било је осам зборова — диспута са штуидистама, уз присуство многобројне публике и ревнитеља духовне просвете. Улаз је био свима дозвољен и безнлатан. Скупови су се отварали у 6 ч. у вече и продужавали се до 10 ч. или 11 ноћи. Отварао их је затварао Преосвећени г. Сергије молитвом, а хор је опет иевао разне духовне песме. При отварању скупа, владика је обично исказовао цел скупа и о чему ће се говорити, после чега би одређени члан друштва за ширење религиозно-моралне просвете прочита) своју апологетичку расправу но у напред одређепу њему (од страче митрополитове). Кад је ова свршено, онда владика позива секташе, да сад они изложе своје учење о оиим истинама, о којима се је малочас читало п исказивало учење и веровање православне цркве, од које су се ови оцеиили и пошли страннутицом. Тако се отпочиње диснут. Ја сам био сретаи гледати овај процес, па сам видео, да ови руски секташи приличпо знају Свето Писмо, али га иогрешно тумаче, често

пута бива, да се једном искажу овако, па кад их после изобличе, они се онда одупиру и одричу од својих речи, доста су људи уиорни, а богме и тврдоглави, исти наши назарени. I. На првом скупу 26-ог Октбра пр. године читало се је „0 изворима ХришЛапске веронауке " (читао свешт. Ј. Тромцкш). У главном доказивао је ове тезе: 1.) да се Хришћанска веронаука црпе из Божанственог Откровења. 2.) да Божанско Откровење састоји из двају, подједнаких, по своме значрју и важности, извора: Св. Писма и Св. Предања. 3.) да се Св. Писмо и Св. Предање без икаквих измена сачувадо у истинској Цркви Христовој. 4.) да нравославна црква у основу сво.је Хришћанске веронауке полаже: а) цело Св. Писмо Ст. и Новог Завета, б) Св. ап. Предање, иотпунце разјашњеио на 7 васељ. и 8 помесних Сабора у делима Св. Отаца. 5). У правосл. хришћанској веронауци Св. Писмо и Св. Предање једно друго допуњују. 6). Пр. Дрква навек одређивала је и одређиваће број каноничких књига Св. Писма, њихову нодлиност и Богодухновеност на основу Св. Предања, које је у исто време моћни Фактор за правилно разумевање Св. Писма. 7). Ко тражи прави пут спасења, тај нека се обрати пастирима и учитељима правосл. Цркве и нека свагда остаје у заједници са нравосл. Црквом. Све друге верске општине и поједвна лица, за које Св. Предање није потребно, ио речима аиостола Јуде, јесу отпадници од једињ ства вере (19) и т. д. II. На другом скупу 9. новембра пр. г. читао је свешт. А. Клићинсљ на тему: „Установа Исусом Христом Цркве на земљи ." У овој својој расправи о. Александар доказивао је: 1.) да је Госнод наш Исус Христос — Син Божји, ио волш Свога Оца, који га је нослао нама, основао на земљи Своју Цркву и преко аностола и њихових прејемника — епископа утврдио ју и распространио на целој цемл,и. — дао јој Св. Духа и обећао бити са њом вечно. 2.) Сагласно с тим обећањем Својим, Господ је увек у заједници са Својом Црквом, која је његово тело, а Он — њена Глава. 3.) Он је основао Своју Цркву за љуцко снасење, за будући вечно- блажени живот у царству небеском.