Српски сион

Гп 252

„СРПСКИ

СИОН и .

В р . 16.

4.1 Ван Цркве Христове нико се не може спасти. III. На треНем скуну. 28. новембра пр. г. свешт. А. Корсаковскш читао је о .,Саставу гџркве Христове на земљи Развио је и доказао ове мисли: 1.) У Цркви Христовој но божанској установи, има пастира и стада. 2.) Црквена јерархија има три степена свештенства: епископски, свештенички и ђаконски, све су оне божанске установе, и људи, што заузимају ове санове, постављају се од аиостола прејемственом благодаћу чрез св рукополагање у тајни свештенства. 3.) Право учења, свештенорадње и уирављања црквом припада само људима богоустановљење јерархије. 4.) Богоустановљена дужност спада, у односу наспрам својих пастира, састоји се у пос-лушности. 5.) Истинске цркве нема онамо, где нема богоустановљене јерархије, зато ко се издваја од ове, тај се цепа од саме Цркве Христове. IV. На четвртом скупу, 14 Децембра ов. г., свешт. М. Вашемјрскш говорио је „о својствима Цркве Христове Црква Исуса Христа јесте : једпна света, саборна и апостолска. V. На петом скупу, 18 Јануара ов. г. ректор овд. дух. Семинарије архим. Јоаникш прочптао је своју расправу: „0 борављењу и дејству Св. Духа у Цркви Христовој и . Главне мисли ове, доста добре расправе, ове су: 1.) Св. Дух, по обећању Спаеитељеву увек борави у стинској Цркви Христовој. 2.) Ворављење св. Духа у Цркви примећује се у разним даровима благодати Божје. 3.) Тајне су средства и кроз њих се вернима нодаје благодат Св. Духа. 4.) У прва времена Хришћанства Црква је била награђена особитим (с!опа ехка опИпапа) даровима, који су се по тадашњим нотребама увеличавали и смањивали. 5.) Код свију верских оп нтина, што се оделише од заједнице православне Цркве, не може бити дарова спасавајуће благодати Ов. Духа. VI. Па шестом скупу 22. Фебруара о. г. про®. К. Д. Академије и протојереј чувеног Владимирског сабора (зидао се 50 год.) Ј. Королвковљ читао је тему: „0 црквеном учитељству Ево теза ове расправе: 1.) Исус Христос дао је вернима Своју божанску науку ради нашег спасења.

2.) Да би Своју науку утврдио и раширио, Он је изабрао Себи нарочите људе — апостоле. 3.) А апостоли опет постављали су, у истој цељи, еписконе, давали им ираво да рукополажу свештенике и нала г али им (епискоиима) Д а "Р 0 " иоведају слово Божје. 4.) Услед тога, после апостола право на црквено учитељство, по нрејемству, прешло је на еиискоие и свештенике. 5.) Предмет црквеног учитељства јесте: а) тумачење Св. Писма, б) истина — догматичкоморалних. в) библијско-историчких С. и Н. Завета, г) црквено-литургичких и обредних. 6.) Извор црквеног учитељства јесте: Св. Писмо и Св. Предање, а руководство — глас цркве, изражен у делима св. отаца и учитеља црквених и иравилима васеленских помесних сабора. 7.) Свако друго учитељство погрешио је и рађа јереси и расколе. VII. На седмом скуиу, 15. марта о. г., снешт. Н. Смеллецкш читао је „0 омравдању и освештању човека. ' Сума прочитаног исноси нам ово: 1.) Освештеном човеку ираштају се сви грехови, он постаје чист и невин. 2.) Освештава човека благодат Божја, што нам се даје „ туне ", ради Христових заслуга; она преиорођује, учвршћује и усавршава духовни живот човечји. 3.) Благодат Божја не иоништава слободну вољу човечју, она му помаже да дође до добра својом саморадњом. 4.) Саморадња човекова у свом освештању искључиво се састоји у живој и дејственој вери, вери из овог срца и добрим делима. 5.) Да би човек достигао стварно оправдање и освештење, Бог је у тој цељи основао Цркву и дао јој неисцрнне тајне. Врншоци тајни — посредници између Бога и људи — јесу црквени пастири. Ван Цркве нема никоме благодатног освештања. VIII. На осмом и последњем скупу. 22. марта о. г. доцент месно Дух. Академије, свешт. 0. Титовљ, читао је на тему: „ Тајне као Богоустановљена средства, иомоЛу којих се вернима саопштава благодат Св. Духа ." Мој уважени проФесор о. Теодор доказивао је овде: 1.)Тајпесу свештенорадње од Бога установљене, кроз њих се дају благодатпи дарови св. Духа. 2.) Тајна у Христовој Цркви има 7. и све су оне установљене самим Исусом Христом.