Српски сион

Стр. 262

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 17.

вољство стварају успомене из прошлости и представе о љеговој будућносги. У томе је главна одлика човекова од других животиња. За то сваки од нас у без обзира на његово материјално стање, има своје особите радости и своје особите жалости. Социјалисге, у тежњи да нас све, без разлике, учине у једнакој мери сретнима, морају пре свега истргнути из душе наше све жалосне догађаје из прошлог нашег живота, подавити све прекоре наше савести, испунити нас ружичастим представама о нашој будућности, како у овом, тако и у загробном животу. Тражити, да се душевно задовољство подједнако раздели заједно са једнаком иоделом материјалног блага међу све људе, значи — тражити нешто, што је немогуће. По мишљењу социјалиста, за срећу људску доста је, кад би се извесна свота 1}оваца и имања подједнако разделила међу људе, другим речима, доста је да се ствари измену, и људи ће, као автомати, остати нри томе и неће желети друге промене. Међу тим, коме није познато, да како богатство, тако и сиромаштво појединих људи, зависи од разноликости физичких сила, душевних способности и неједнаког степена њиховог развитка. Ко не зна, да и на богатство и на сиромаштво имају утицаја разне људске страсти, једнога уиропашћују, а другога на неправедан начин обогате? Сваки је човек обдарен извесним само способностима и наклоностима, и ове његове душевне силе сачињавају количину и каквоћу његова сткња Уништите пре свега код људи страсги, осим тога, удесите тако, да сви људи без изузетка имају једнаке способности и наклоности; уредите, да на земљи не буде ни лених ни завидљивих, ни користољубивих, ни наглих; и онда се тек могу земаљска блага међу људе на равно воделити. А дотле, ако би се и одузело данас имање од једних и раздало међу друге, те се људи по имању и пзједничили, сутра ће се опет појавити нова сиротиња и нови богаташи, и онда би се морала тражити нова власт да учини реда међу људима. С тога као што нема у историји примера, да је постојала кадгод каква држава, у којој су њени чланови били нотпуно међу собом равни, тако нема иримера, да је било државе, у којој сваки њезин поданик пеби имао личне својине. Но зар се наше социјалисте обзиру на историју, зар се њих тиче то

што здрав разум и искуство у животу, каже? Нећемо ни да говоримо о средствима, номоћу којих мисле они да ностигну своју цел у погледу усрећења човечанства, — о грабежу, паљевинама и убијствима. — Не само да је иред судом Хришћанства, него и пред судом хладног рдзбора, како теорија њихова, тако и поступци — нраво безумље. Како Хришћанство решава питање о олакшању беде у човечанетву ? — Полазећн отуда, да је у сва времена било деце, стараца и болесних, да је у сва времена било и да ће бити људи са разним физичким и душевним способностима и ступњевима развитка, да је у сва времена било и да ће бити међу људима страсти и порока, Хришћанство иотврђује истину, да је свагда било и да ће бити у човечанству и сиромашних људи. Спаситељ је сам рекао: сиромашнв имаЛеше свагда са собом. Спаситељ, који нам заповеда, да чинимо добро и непријатељима својима, узима сиромашне у Своју нарочиту заштиту. Онај, који сиромаху позајмљује, тај Богу нозајмљује, говори реч Божју. Схватајући ову заповед у шпроком смислу, Хришћанство је осим чињена доброчинства појединце, завело разноврсна добротворна друштва, и води бригу о томе, да ослаби утицај лености, користољубља, раскопш и других порока, који похлепним оком гледају на туђу сво.јину. Поред тога, говорећи о талантима, који су сваком поједином од Бога дати, Хришћанство обећава награду онима, који се буду трудили у корист и своју и целога друштва, и нрети казном слугама леним и оним људима, који свој таланат у земљу закопавају. Ми силни дужни смо немо^и слабих сносити, да завршимо речима апостола Павла. 'Го је право решење питања, које се слаже са историјом и не стоји у противности са искуством у животу и са духовним светом у човеку. С руског превео Ст. Наш је живот и наше биће од Бога и Он их одржава. Од дра Шилера, превео с њеиачког Милан Поповић. (Свршетак.) И с тога, с новерљивом надом иогледај на циљ земаљскога живога. Живи Бог, нраизвор евега добра, дао нам је животни дах, и е њиме дух, који је сам себе свјестан, који је способан, да се вине изнад свих