Српски сион

„сриски саон>

бр. 1у.

(Унијатоки „Ва1кап".) Дабро-Босанка Конзисторија проннкнута свепгћу о позпву своме, а намерож да сачува подручно свегатенство н поверени јој српски народ од непријатељских навада ггознатих такозваних „ароакЉкШ котевага", забранила је у подручју своме, да се прима и чнта унијатскн лпст „Ва1кап и , и иажљивнм је учинила свегатенство и народ на „књижнце, слике и опроснице којекаквих братовгатина", што самозваници растурују са намером, да се Православље подрије п ослаби. Ову своју наредбу је Конзпсторија издала 28. јануара о. г. бр. 96. а штампано је у званичном делу „Источника" бр. 3. од т. г. Та наредба и поступак преч. Конзисторије заслужује хвалу. Тако треба. (Успеси римске пропаганде). Рим-папска проиаганда мислила је шићар ј г чинити ме!ђу православнима у Арбанијп, баш некако у исто време, кад се Несторијанцн вратише св. Православљу. И алакнуше на све стране трубе папске, да се племе Шпата поклонило папизму и пани. Било нам је одмах невероватно, јер ако римска пропаганда немирује на Балкану, бива да не спавају нп они, који се брину за св. Православље. 1Пто слутнсмо — испунило се. Ево, гата о томе јавља „Глас Црногорца": „Овијех дана чпта се по лнстовима вијест врло немила свакоме православноме, на име да се у Арбанијн једно иравославно племе поунијатпло. Ова вијест није без основа, али нпје ни истинита. Блпзу Елбасана живи племе Шпатн, око 500 кућа, које је тајно исповједало православну вјеру, а спол>ашн,е припадало мухамеданству, осим гато се није обрезавало. Турцн су их тако трпјели очекујући да св сами сасвијем потурче. — Послије грчко-турског рата положај православнијех Хригаћана по Турској постаде тако тежак, особито у близини домагааја уплива из Грчке, чија је војска била продрла до близу Јањине, да се њеки Шиати удаљенији и изложенији турскоме фанатнзму сгадогае обрезивати. Тада Турци почеше наваљивати и на остале да се турче. — У тој муци, Елбасански владика Висарион, мало добар настнр свога стада, није се ни макао, а међу Шпатпма појави се брзо савјетник и с њим мисао, да траже заштпту од Папе, и већ је ствар била свргаена — на хартији. — Кад је одовуд био обавијегатен у Цариграду руски посланик Зиновјев, што се ради у Шлатима, он нареди руском консулу у Монастиру, а Патријаршија једном грчком владици да похитају на лице мјеста. — Сада чујемо са задовољством, да је ово енергично посредовање успјело; тако ће Шпат одсле само боље бити у Православљу утврђени."

(Отпадаве од римске цркве.) У Француској међу католичким свештенпцима учестало је у последње време отнадање од римске вере. Обично онда прпмају ови свегатенпцн протестантизам. Пре неколпко месецн шест католичких свегатеника уписагае се у протестантску школу у Паризу; друга четворица уписали су се у Монтобану. Католички листови дали су се у брпгу п констатују, да још нпкад нису толико њих отпадали од римске вере. Рачунају, да је за ово неколико месеци не мање него 25 свештеннка оставнло римску веру. Ономадне парох у Маролу у департаменту Оази прочитао је са предикаонице у црквн своје писмо, у коме је бискупу своме јавно, да иступа из рнмске цркве. Пошто је дуго проучавао римске догмате, он је, вели, дошао до уверења, да он није вигае католик и да његово религиозно чуство нема вигае места у цркви слепог ауторитета и приспљавања савести. Код ових појава највећма поражава католичке листове то, гато се јавно мпшљење не чуди таквим догађајима. Ови листови прнписују то лабавој дисциплини, као и томе, што су у хришћанске кругове пустили духа сумње и критике. Као лек они игату, да се ради према савету папе Леона ХШ, који нгате јачу дисциплпну у клиру и већу послуганоет. Протестанти француски од своје стране склопили су другатво, које даје нотпору оним католичким свегатеницима, „који са разлога савести хоће да се опросте ига рнмске цркве." За 12 година ово другатво дало је помоћи до стотини свегатеника. Бившп један католички свештеник издаје у Севру лист, у коме прави пропаганду међу свештеницима за отнадање од римске цркве. Тај лпст растура се сад већ у 6000 егземплара. На сваки начин ово је реакцпја против језуитизма, који се нарочито у новије време раширио у Француској. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. 40 з-з Патронат срп. вел. гимпазије у Новом * Саду решио је, да сазида нову гимназијалну зграду са нросторијама и размерима, који су прописани за такове зграде наредбом кр. уг. министра богочасти и јавне наставе од године 1892. бр. 6125. По томе се овим расписује стечај за зготовљење плана, по коме би се та гимназијална зграда назидати имала. На зграду ће се моћи утропшти највише до 100.000 ф . а. вр., те се и планови према томе равнати имају. Приземне површине има свега