Српски сион

Бр. Ј.5. „(ЈРПСКИ

да дрквене онштине могу о односној дуговини издавати по извесном обрасцу обвезнице, у којима се обвезују односну дужну своту течајем десет година исплатити Но оеигурање у питању стојећих дуговина тим начином ишло је врло споро, јер у многим општинама нехгедоше дотични оиштински часници обвезнице нотписати, бојећи се у њиховом незнању, да они тим потписима личну имовинску одговорност за односну дуговину нримају и ако. су о противном претходно поучени били. Крајем године 1896. издао је високославни саборски одбор у Карловцима последњу строгу наредбу у предмету инкасовања у питању стојеће дуговине, усљед чега су политичне власти на основу односног овлаштења нреузвишеног господина краљ. уг. министра председника умољење, да то инкасовање најенергичније нроведу. Док је провађање те оврхе трајало, надошло је и лето 1897. године, које је ноказало особиту неродицу у тој години, усљед чега је и даље инкасовање у питању стојеће дуговине, у колико исто није већ проведено било, и у колико неке црквене општине (Срп. Св. Мартон, Дињаш, Сри. Црња, Немет, Башахид и Сри. Неузина) нису већ издале биле од себе обвезнице у прописаној форми за осигуравање исге дуговине, обустављено било. И тако се тај посао има течајем ове 1898 године наставити и крају своме привести Године 1890. наређено је било самим његовим царским и апостолско-краљевеким Величанством инвентарисање свега српског народноцрквенога и фундацијаног иметка, па је тако и у.овој енархији нонисан иметак еписконије као такове, иметак подручнпх манастира као и црквени, црквено-општински и школски фундацијонални иметак нодручних црквених оиштина. Односни инвентари сачињени су у четири нримерка, од којих се један налази код високог председништва кр. угар. министарства у Будимпешти, један код високославног саборског одбора у Карловцима, .један код епархијске власти и један код дотичне црквене онштине. 0 променама у томе иметку теча-јем сваке године има се крајем сваке године цријава епархијској власти ради даљег нријављења високославном саборском одбору поднети, да би се тако вазда ималатачна евиденција у то.ј ствари. Течајем последњих десет година препоручиване су подручне црквене општине високом

СИОН." Стр. 291

кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе у Буданешти ради получења припомоћи из дотације, која се вотпрала уставним путем сваке године у цели источно православне цркве у Угарској, па су добијале ако су замолиле одиста по 100 фор. годишње припомоћи ове црквене општине. Рудна, Станчево, Шурјан, Фењ, Хрњаково, ЈГукаревац, Петровосело, Мали-Бечкерек, Сока, Срп. Ченеј. Гад, Арадгај, Ечка, Торња, Краљевац, Немег, Нађлак, Печка, Беодра, Мехала. Сри. Чока, Толвадија, Ђир, Срп. Пардањ, Иванда и Канак. Ту припомоћ употребљавале су исте општине на оправаку цркава и парохијских станова, као и за набавку потребних одежда, црквених књига и утвари црквених полагале су о унотреби истих свота сноменутом високом министарству документован рачун путем ове епархијске власти. Важна делатност носледњих десет година била је инкасовање дуговина, прописиваних појединим црквеним општинама у име прилога у овоеиархијски фонд. Фонд овај створила је носледња еиархијска скупштина држана 1888. год., која је закључила, да у исти фонд имају поједине црквене општине уносити нринос свој, састојаћи се из 1. новчића по свакој души годишње. Разуме се, да за ту дугсвину имају одговарати еаархијској власти црквене онштине као такове. Инкасовање тога приноса збивало се ,је досад само позивањем црквених општина да тај принос плате, а нису се ради унлате тих приноса још досад присилне мере иредузимале, п ако има црквених опшгина, које до данас ни новчића у исти фонд уплатиле нису, и то из разлога, што се народ од више година неирестано налази у тешким материјалним ириликама и околностима. Наравно, да ће се морати те присилне мере и у овој ствари употребити, јер дуговина ће со тешко инкасовати касније, кад јако нарасте, а уз то од неинкасовања тих дуговина трпи знатне штете овај епархијски фонд, јер камате на такове заостатке прописиване и заручунавате нису. Други извор за прављење епархијског фонда јесу 40 () / о осигуравајуће иремије од фрацуско-угарског осигуравајућег друштава, с којим је епархијска власт склопила уговор такови, да подручне црквене општине имају сав свој иметак код тог друштва осигурати које је онда обвезано еиархијском фонду 40°/ 0 осигуравајуће премије, п осим тога 100 фор. као свој