Српски сион

В р. 21.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 338.

Да се впреосв. г. еппскоп што свечаније дочека, чпне се у велико припреме разне. И политичка тамошња општина вотирала је неку своту у ту цељ. (Саборски Одбор) сазван је у своје седииде и отпочеће их 9. (21.) јуна о. г. (Редовни иопити) на Карловачкој богословији отпочели су по закључку наставннчкога збора, одобреног од ЊегоЕе Светости преузвишенога господчша патриарха Теоргија, у смислу ирописа Иснитнога Реда, 22. о. м. и трајаће до 9. идућег месеца ([ј*> старом календару) овим редом: 22. маја: пре нодне: Литургика у IV. год. и полемика у III. год.; по подне: Омилитика у III. год. и јеврејски језик у I. год. — 27. маја: Педагогија у IV. год. и историја срп. цркве у Ш год. — 28. маја: црквеиословенски језик у IV. год. и грчки језик у II. год. — 29. маја: појање у IV. год. — 30. маја: Увод у богословље у I. год., мојање у I. п Ш. и омилитика у Ш. год. — 1 јуна: Катихетика у IV. год. —- 2. јуна: Историјјл г^кве (опћа) у Ш. год. — 3. јуна: стилистика у IV. год. 4. јуна: Догматика у П. год. — 5. јуна: Црквено право у Ш. год. — 8. јуна: Пастирско богословље у IV. год. — 9. јуна Ђиблијска историја у I. го- ј дини (од 23. маја па до свршетка све пре подне). Испити пре нодне почињу у 8 сати а по подне у 2*/ 2 сата, н јавни су; но чланови световни морају за присуствовање на пстима нсходитн претходно дозволу од рсктора. (Г. Петар Милојеви^) уредник „Весника Српске Цркве" произведен је на Марков дан ове године за протођакона. (Прелаз у ов. Православље). Као што јављају у Кастел. Вптурију близу Спљета изјавило је 67 породичиих главара, у уме своје и 500 својих рођака, да хоће да иступе из ринокатоличке цркве а да пређу у св. Иравославље. (Седамстогодишаица). — Српски калуђерп спремају се, да свечапо прославе седамсгогодишњицу ман. Хилендара у Светој Горн. Онп намеравају да ношљу у мес. јулу ов. год. своју депутацију у Хилендар, задужбини славних Немањића, која ће одавде отнутовати за Цариград, одакле ћезасебним бродом допутовати до Хилеидара. (Три монаха Светогорца). — Из једног руског манастира из Свете Горе дошла су у Веоград три монаха, да изуче овде у државној штамнарији лнтографију, кеилографију н фотолитографију (Предлог барона Живковиба.) Г. барон Живковпћ „као најстарији члан п уједно потпредседник сабора" нашег нредлаже ово:

„Да би се ми чланови садањега народноцрквенога сабора састали — рецимо — у Карловци у једну новерл.иву кон®еренцију и у тој се међусобно посаветовали и договорили: да ли, шта и на који начин би нам требало у тим наишм данашњим околностима учинити и предузети, да се наш онако на брзо одгођени сабор што пре у своје ирекинуто редовно заседаље опет саетати и своје нрекинуто саборско деловање у оквиру закона наставити узмогне; или ћемо и на даље тако оставити, нека те наше ствари иду, како иду, на било то и док нам нанш посланички мандати овако „ћутећки" не утрну." Пошто је тај предлог, с обзиром на сазвану патријарашку конференцпју, за сад беспредметан, то га овом приликом само региструјемо. (Литургија Ст. Мокрааца). Лптургију нашег познатог композитора Стевана Мокрањца одобрио је руски св. Синод да се може пггампати и певати у свима руским црквама. (Леп пример.) Руско православно свештенство својим животом и радом свагда може нама Србима послужити као пример, на који треба, да се угледамо. Особито пак његова ревиост за проширењем православља треба да нам је свагда пред очима. Тако јављају руске новине, да је трудом протојереја Кручкова преко 200 расколника ирешло натраг у православље, а међу њима беше стараца, којп но неколпко десетина година не ириступише св. причешћу. Када би се наше свештенство упедало иа овога ревноснога слугу божјег, убрзо бн нестало назаренства у нашој цркви. (0 Конкордату.) „Веснпк Срнске Цркве" овако одговара „КаЂоИскот 1л«1и": — „КаСљИШ 1л81" у своме броју 15. од ов. год. под насловом „Ко је узрок да је конкордатско пнтање у Србији запело" кука, што се час нре не задовоље амбпције римских пана н његових пијонера. На то кукање одговарамо, да се апсолутио никаква иотреба за то у Србији не осећа, јер у Србијп нп толико иема принадника римокатолпчке цркве', колнко бп довољан број био за једног ваљаног нароха. — Наши православнн паросп имају по 3000 душа, протојереји окружнн под својпм надзором имају по 50 цркава и толико свештеника и око 120.000 хршићанских душа, а сваки епископ по 500 000 душа. — Кад буду римокатолпци имали бар толики број у Српји, колнки пма данас у Србији један окружни нрота, онда ће се радо дозволити да они имају једног енископа, и ако наши епископп имају свакн више од 500.000 душа. — Данашњем римокатоличком свештенику и