Српски сион

С тр . 322.

„СРПСКИ СИОН"-

Н р . 21.

Кад је српска хијерархија у овнм крајевима већ заснована била, догодило се године 1698-ме то, да је Атанасије романски мишроиолит са свнма владикама и свештенством као и већим делом романског народа на унију прешао, услед чега је један део романског народа, који је сво.јој православној вери веран био, остао без дрквене поглавице и без свештеника. Тада је српска хијерархија да би још умножила број православних душа, јер у оно доба се груиисао свет по вери а не народности, —■ примила под своје закриље онај део романа, који не хтеде на унију прећи, него остаде веран својој прадедовској вери. Неки део романа настани се у српска села и Срби им из великодушности допустише да као једноверна браћа могу употребљавати од Срба сазидану цркву и школу. Шта више када су нашим енископима почели претити да ће и они на унију прећи, допуштено им је да могу у српској цркви чрез свог свештеника литургију и друге црквене обреде на романском језику обављати. Срби нису ни помишљали на то, да ће их њихова великодушност скупо стати и да ће из заједничке употребе цркве и школе проистећи имаовна заједница, а у свези с тим ираво на деобу црквено-школског иметка. У таквој имовној заједници затекла је Србе и Романе највиша царска резолуција од год. 1864. којом се заснива самостална романска митрополија са седиштем у Сибињу. Романи користећи се овом највишом резолуцијом, која је носле IX. законским чланком од год. 1868. узакоњена, потегну нотраживати да се Романи у оним помешаним оиштинама, где са Србима у заједници живе, од наше хијерархије одцене и сибињској романској митрополији нрикључе, уједно да се и црквено-школско имање у тим општинама подели. — Шта више они потраживаше и то, да се српски народни фонд подели и да им се неки манастири у Банату уступе. Услед овога од сгране Романа стављеног потраживања, изаслали су српски и романски сабори своје делегације које ће испитати правну природу стављених потраживања и установити начин како да се хијерархијска и имовна деоба ванаарничним путем но изаслатнм мешовитим делегационим комисијама сироведе. Чланови сриске делегације одушевљени идеом народносне солидарности, признадоше у начелу

имаовну заједннцу а тиме и нраво Романа на деобу црквено-школског иметка у помешаним општинама, исплатише им из н:родног фонда 300.000 фор. а у погледу поделе пмања у помешаним општинама склопише обе делегацчје у Ср. Еарловцима г. 1881. једну нагодбу, у којој између осталог начелно изречено, да цркву има задржати она страна која је по броју душа у већини, а црквено-школско имање, ако се својина једне или друге стране документално доказати не би могла, има се поделити саразмерно према броју душа. Услед оваке нагоде био је положај Срба у потегнутим иарницама врло тежак. Исправак из сгаријег доба, наиме из доба заснивања црквеног имања — којим би се доказати могло искључиво право на својину српске стране, ни у једној помешаној општини није било, дакле морала се спровести подела црквеног имања по смислу одредбе нагоде саразмерно нрема броју душа. Где год је на том основу измира спроведена, Срби су свугди, премда су у мањини, знатно украћени били. К томе је нридошла и та незгода, да је суд у кнешкој нарниии црквено-школско добро по смислу склопљене нагоде према броју душа поделио. У оваком тешком ноложају примио сам ја вођење деобних парница у помешаним општинама епархије темишварске: Вел. Сентмиклуш, Саравола, Фенлак, и епархије вршачке: Велика Маргита и Делиблато. Романска хијерархија подигла је именом православни Романа у реченим општинама деобне парнице пред будимпештанским краљ. судбеним столом, као од Његовог Величанства краља нашег делегираном судском власти, и искала је да се црквеношколско имање у реченим општинама саразшерно према броју душа подели, црква Романима досуди, а Срби да су дужни задовољити се оним делом имања, који им према броју српски душа, принада. Тако су: у деобној парнпци Вел. Сентмиклушкој искали да од имања, које је на 60.000 фор. ироцењено, Срби добију 3 / 10 -а Романи '/хо-на. — Романи да добију цркву а Србе да сн једном багателом иснлате. У деобној парници Сараволске ошптине искали су Романи да од имања које је на 40.200 фор. процењено Срби добију Ј / 3 -а Романима 2 / 3 -не. ЈЕрема тој жељи Романа добили би Срби у име откуиа за цркву и осгало цркве-