Српски сион

„ОРПСКИ

сион.-

Стр. 323

имање 7000 фор. но морали би откупити од Романа иоловину школе са 4000 фор. Романима за то што су њихов део школе кроз 31 годину дана уживали, у име измаклих прихода 3100 фор. и најзад од активних нотраживаља 1000 фор свега дакле 8100 фор. платити, те ирема томе не само да не би Срби од цркв. школ. имања нигата добили, него би имали Романима још 1100 фор. да наплате. По томе браћа (?) Романи нису хтели ни више ни мање, него да лише Србе свог црквеног имања, на да их у просијаке отерају, Но баш овде су Романи, као што ћу доле исказати најгоре прошли. У деобној парници општине Фенлачке искали су Романи да се цело имање које је на 30.000 ф, ироцењено подели тако да. Срби добију Уд-ну Романи 2 / 3 -не имања. Романима да припадне цркву, а Срби да се са неком маленкости задовоље. Ја сам у обрани својој истакао следећа начела о којима у нређашњим парницама није расправљено, а то су: 1. Да карловачка погодба од год. 1871. која нормира тоДе« ргосеЛепсИ при поступку за измиру, не може имати важности согаш Гого јисНсЈв, јер у парници решава судија по начелима правде и по наредбама закона на основу приказани даказа. Према томе: 2. Неможе као основ и мерило за поделу имања служити број душа у опште, а данашњи број напосе, јер на заснивање и подизање црквеног имања утицали су наши нредци не по душама, него по имању, пошто се нредпостављати мора, да је богат, ма две душе нмао, више приложио на подизање црквеног имања, него сирома, ма он и 10 дугаа имао. 3. Да се у најгорем случају има црквеношколско добро из разлога тога, што из оног доба када је црква зидана и црквено-гаколско имање засновано, нема веродостојни доказа о томе, у коме су тада бројном или имаовном саразмеру Срби и Романи стајали, на основу паритета без обзира на број душа на, једнаке делове поделити. 4. Да се нри пресуђивању тога питања, коме да се досуди црква и школа не може узети за основ број душа, него да имаде као мерило да послужи она околност, да ли је црквено-школско добро ио иореклу сриско или романско? Ова околносг има се на основу при-

казани нодатака стручњачки испитати. — Ова од мене поставлЈена начела иримио је суд и одредио је на горепоменуте околности доказни иостунак. У току овог доказног постуика преслугаани су од обе сгране призивани сведоци и постављени стручњаци, а наиме од стране суда буде за стручњака изаслан др. Кун римокатолички свегатеник — а од странака буду одређени Петар Агрима српски и Свегозар Петровић романски свегатеник великосент-миклугаки. Ови стручњаци испитивали су на лицу места пуних 8 дана тачно и савесно, на основу поднегаени података (стари матрикула, домовнп протокола, стари имаовни и норезни исказа и т. д.) све оне околности из којих би се константовати могло, у ком су имаовном и бројном саразмеру стајали Срби и Романи у оно доба, када је црквено-гаколско имање засновано и константовали су: Да су у старијем добу а наиме крајем прогалога и у почетку овога столећа Срби Романе како бројно тако и имовно надмагаивали. Да су Срби како у старије. тако и у новије доба много више на црквене цели прилагали него Романи. Да се православна црква и школа у Великом Сентмиклушу и Сараволи од вајкада називала „Еајсгтбсће Кдгсће" „Калс/лвсће 8сћн1е" — и најзад Да су цравославна црква и школа у Вел. Сентмиклугау и Сараволи у средини српског становнигатва сазидане и на основу овако константовани околности изрекли су стручњаци своје мнење: да је црквено-школско добро у реченим оиштинама ио пореклу своме сриско. Романски стручњак Светозар Петровић дао је своје одељено мнење, у коме је између осталог истакао, да је тегако из старијег доба определити, ко је био Србин, а ко Роман, јер цознато је, да је било а и да сада имаде (ту је свагда себе као иример истицао) Романа са чисто српским, — а Срба са чисто романским именом; — но суд није ово одел.ено мнење узео у нрнзрење, јер је већина стручњака горенаведено начело усвојила. За дужност сматрам овде истаћи, да су нри прикунљању оних података, из којих се константовати могло, да је црквено-опгатинско добро, по пореклу срцско, особити заслуга стекли г. г. Јоца Мартиновић заслужни председник