Српски сион

Стр. 370

„СРПСКИ СИОН."

Бр 24.

дољубивом ревноаЉу изволели одазвати позиву, моли их, да узајамиим договором цокушају пронаћи пута ка даљем саборском раду п позива свога и нар. цркв. тајника, др. Ј1азу Оекулића, да у кратко извести кинференцију о поверљивом договору изаслатога одбора. Др. Лаза СекулиК наводи, да није спремио опширнију рефераду о раду и поверљиву договору изасланог одбора, ношто се надао, да ће исти одбор извештаваље то поверити нарочитом известиоду. — Одбор се састао овде у Ор. Карловцима, 14. (26.) марта о. г. тражио је поверљивим саветовањем и истрајним договором пута и начина споразуму са епископатом и како би се утро пут сазиву сабора. Сва мњења, која су се појавила у спорним питањима уређења наше автономије у овој конференцији јесенас — нашла су свога одзива и у самом одбору. Оаборски Одбор изложио је своја начела у предлогу за нар. цркв. Устав. Др. Ника Максимовић је мотивисао у одбору опширно сваку спорну тачку тога предлога. Услед дебате, која се о томе развила, изглед је, да би се могло доћи до споразума у свима спорнвм тачкама осим једне, која је остала и даље сиорна, а та јетачка: избор свештеничких иосланика у сабор. Но одбор није могао да се сиоразуме ни у другим кардиналним начелима око уређења наше народно-црквене автономије. Тако су једни чланови одбора били тога мишлења: да не ваља градити Устав, него да взља градити само нужне поједине уредбе. Тако је барон Јован Живковић био за грађење појединих уредаба, а др. Илија Вучетић је усвојио Устав, што га је израдио Саборски Одбор, али са неким ироменама. И др. Миша Михајловић се изјавио, да је за грађење једног црквеног устава, само ако влада даде гарандију, да неће у њега уносити самовласно никаквих октројака. Током саветовања одборскога истакло се још једно питање, и то као устуиак Јерархије, а то је: да енископат пристане на угецај епархи.јске скуиштине или сабора на избор епископа. Одбор није могао да решава о томе питању, јер је епископат изјавио: да се на својим договорима није бавио с тим питањем. Прелазећи на спорне тачке, наводи: да чланови већине сабора у одношају према држави нису вољни да приме одредбе §. 9. предложеног Устава, јер су тога мишљења, да

ове одредбе дају сувише маха утецају државне владе на наше дрквено-автономне послове и да би деморалисале и сам народ, побуђујући га, да се утиче влади утоцима против одлуке својих врховних народно-црквених власти. У другоме спорноме питању, у председништву црквених опппина могућан је споразум; — исго тако изјавили су чланови епискоиата као лично мишлење: да утецај било еиарх. скупштине или сабора у избор епископа не би био неканоничан. У току поверљивих оасправа својих дошао је одбор и до питања промена саборског изборнога реда од год. 1870. начином оним, који је иредложен новим Уставом — т. ј , да од сада свештенство мирско и монашко бира својих 25 носланика на сабор одвојено, те да буде у њему заступљено као што му сталешко заступство и захтева. У томе јединоме питању разишла су се мњења чланова одбора тако, да се није могло доћи никако до споразума, те су они чланови одбора, који припадају већини саборској, изјавили, да данашње време није погодно за грађење новога народно-црквеног устава. Др. Жиша МихајловиЛ примећује уз реч: на поп ро88шш18 епископата одговорили смо му и ми са нашим : поп роббиши«! Њ. Св. иашријарх Георгије позива чланове одборске, ако би вољни били да допуне овај кратак извештај др. Л Секулића, нека то слободно учине. Са своје стране примећује и изјављује поново, да се рад сабора није онемогућио са неспоразума са епископатом, него се разбио о то, што већина сабора, држећи да се државна влада ингерирала у автономију сабора одредивши му дневни ред, није хтела приступити таком дневном реду. Мањина сзбора држала је, да је то сам Краљ тако наредио и нашла је начина, да се превишњој наредби задовољи без повреда саборског устројства. У томе ваља изаћи на чисто: држе ли и данас присутна гоепода чланови већине сабора, да треба и даље да остану на ономе своме становишту на које су стали закључцима својима у самоме сабору? Барон Јован ЖивковиЛ вели: речено нам је: градите одмах народно-црквени Устав и нншта више! Нама ваља да знамо јасно: да ли се ситуација горе, код владе, променула или не? Њ. Св. иашријарх Георгије: Није се ни-