Српски сион

Б р . 24

„СРПСКИ

СИОН'

Стр. 371

шта променула, стоји исто онако, као што је била. Док св не прими краљ. отнисом изражени захтев круне — сабор се не може састати. Не могу говорити о ономе, о чему сам разговарао са Њ. Величанством Краљем — али могу то рећи, да мп је министар председник г. барон Д. Банфп изјавио: дп, Круна остаје ири својој одлуци, а нагласио је и то, да се изјава лојалности сабора не слаже са закључком његовим о дневноме реду. Др. Жиша МихајловиИ: Кад је тако, онда је сваки даљи разговор илузорон! Део овај нар. цркв. Устав је само смицалица! Хоће да се октројкама створи таки Устав: да ми сами себе ухватимо за кике и да се избацимо из свега онога што имамо! Таке глупости неће нико учинити. Ако не усвојимо што се горе хоће — бићемо распуштени; расправимо ли народно-црквени Устав — онда ће влада захтевати од епископата, да и он даде о њему своје мишљење. Епископски Оинод ће рећи: нека се промене садањи саборски изборни ред. — То би се онда унело у тај нови Устав, сабор би се овај распустио и ио томе новоме Усгаву сазвао би се нови сабор — који би онда окренуо све тумбе! Ми ћемо чинити у самоме сабору при расправљању тога новог Устава највеће сметње. Мени је јасно, да не можемо ништа даље радити; излишан је дакле сваки дал>и договор. Кад не може бити слободна сабора — не треба да га буде никако! Без смисла је сваки рад око споразумевања. Ђура ВукиКевиЕ: Нама, који немамо мандата од народа, који нисмо саборски посланици, тешко је данас овде пворити, али позван на овај договор рећи ћу отворено шта мислим. Др. М. Михајловић се боји изигравања, те вели : боље је нека остане све по староме. Рећи то лако је, али понети одговорност за то према будућности — тешко је. Ми не можемо иримити ту одговорност када погледамо на многе тегобе нашег народно-црквенога живота. Погледајте на стање наше цркве и школе у бившој Горњој Крајпни, на стање наших школа у Барањи. Саборски Одбор даје прииомоћи готово на своју браду. Ако не буде сабора и школама нашим брзе и доволше номоћи — бојати се, да ће их државне власти иозатварати. Ми имамо у Угарској једину своју гимназију у Н. Саду. Да је немамо — мора ли би је створити, ради неодољивнх потреба наших, да нам образује на-

родну интелигенцију у српском народном духу. Погледајмо како нам стоји та наша гимназија ? Кр. решкрипт од 1868. ка-же, да мањак у трошковима на издржавање те гимназије ваља да подмире народни фондови Саборски Одбор не може да иде у издавањима нреко старога саборскога прорачуна, али су погребе те наше гимназије од то доба много порасле. Треба на прилику плате професора издавати према одредбама државног закона, иначе ће влада да затвори школу. Шта да се се чнни? Патронат мора да крњи фонд гимназије — само да је одржи. .Тако је рећи: биће смицалице — али ваља номислити, да стотине нреких потреба наших ишту задовољења од сабора. У нитању су битни интереси цркве и школе наше; лако је ономе рећи: чекајмо, који није ни за што одговоран. Ми се морамо посаветовати о томе, како да се отклоне препреке саборскоме раду. Ми смо људи конзервативци, али ми не уступамо, господо, вама у родољубљу, ама ни за длаку. Ми нисмо никад били издајници свога народа, нити ћемо то икад бити, те нека народњаци не мисле, да само они заступају сво.ј народ. Међу нама нема Новосадских ни Панчевачких Јота! Право ужива онај, који има снаге да га, изводи. И народ мора уз права своја имати још и снаге и моћи да их оствари; — ако тога немамо, морамо бити опортунисте, морамо рачунати са факторима, који ностоје овде у овој нашој земљи. А наш је народ у таквим околностима, да мора бити онортуниста. Неупутно је, криво је тврдити : ако неће влада да одустане од захтева, да сабор градн прво црквени Устав, треба да јој речемо: ми друкчије не ћемо ! Од уређења наше црквене автономије зависи наша културна егзистенција у овим нашим земљама. Погледајте у нашу историју, па ћете се уверитп: да се ми кајемо за многе иропушгене удесне прилике — кукаћемо и кајаћемо се и за ову данашњу, ако је пропустимо. Ја сам се по првој конференцији код министра председнпка барона Банфија и по неким изјавама уверио о рђавим приликама, пак сам писао у оно време против организације, јер сам држао да ће бити горе, али сам променуо то своје мишлзење кад је изашао Краљ. отпис на сабор. Краљевски отпис на сабор, којим се налаже сабору да ствара