Српски сион

С тр . 372.

„СРНСКИ сион. &

В р . 24

народно-црквени Устав факт је, с којим се морало и мора рачунати, тај се не сме игноравати. Неће да критикује поступак сабора, он се разишао без да је прешао Сциле и Харибде, али говорннк је уверен да се могло наћи начина, да се избегне сукоб. Свако, ко је иоле вешт државним пословима, зна: да Круна неће своју одлуку повући, да се Краљева рен не пориче, Др. Ђорђе КрасојевиИ, др. Кмил Гаврила: Ми имамо посла са Банфијем ! Ћура 'НукиИевиИ : Јесте, са бароном Банфијем и министром просвете др. Влашићем и хрватским баном. Краљ не може да нознаје наше саборско устројство у свакој појединости му. Влада му је начинила отнис и поднела Му гаје на потпис — она је за њега и одговорна, и она неће одсгупити од њега — а неће скоро одступити ни од државне управе. Данас се и римокатолици саветују о уређењу своје аЕтономије; мени је нознат њихов рад, јер саи са воЈјама им у свези. Ту ради гроф Сапари и гроф Апоњи. Па и они рачунају са фактом, да данашња влада и њено становишге постоје, од којега становишта неће одступити Барон Банфи неће одступити ни од Кра .Б. отписа, дуго ће трајати док он одступи с владе. Др. Миша ЖшајловиИ: Чека ћемо. Ђура ВукиИевиИ : Ако буде друго министарство можда ће онда и Краљ. отпис сабору друкчије гласити. Али дуго ће то бити чекати код наших толиких невоља и потреба. Покушајмо, да се споразумемо са данашњом владом и да изађемо на чистину већ и ради других наших врло журних послова. Кад већ ову кладу, која се испречила раду сабора не можемо да уклонимо — обиђимо је овако: узмимо на сабору на прво месго дневног реда расправу нар. цркв. Устава јиге ргорпо — али пре тога ваља да се споразумемо међу собом. У схватању положаја цркве наше према држави, сви се слажемо, у томе нитању нема међу нама битне разлике. Влада хоће да напусти и према нама и према римокатолицима становиште да она решава наше ствари у IIIћој инстанцији, хоће да се ограничи само на врховни државни надзор. Уз право Краљево да рејицира избор митроиолита патријарха нристаје и на слободан избор — у томе су мале диференције.

Спорна су питања наша према Јерархији; 1. Избор свештеничких посланика на сабор, 2. Избор председника црквених онштина. Саборски изборни ред наш од год 1870. није у реду, јер је на најширој демократској основи. (Др. Е. Гаврила и др. Г Б. Красојевић: Тако и треба! Др. М. Михајловић: Та да, покорну главу сабља не сече!) Умерене струје мора бити свугде. Узмите уставе република и оне имају своје горње домове, сенате, који ублажавају, јер свуда мора да буде корективе. Дајте дакле умерености места и у нашем црквеном сабору. Где год има сталежа — ту он сам себе бира. Ето вам у Аустрији изборна група: Оговб^птДћевЉег-а, велепоседника, и они бирају себи своје заступнике. Чим се каже да могу бити у сабору 25 свештеника, онда су они означени као сталеж. (Др. Е. Гаврила: Нису сталеж. Они су стручњаци!) Онда морају свештеници бирати засебно своје свештеничке посланике. Тако бирају православни Гомани, тако се бира у католика и протестаната. (Др. Е. Гаврила: Ми нисмо Гомани! Нисмо католици! Нисмо протестанти!) Не знам зашто се сумња у родољубље нашег свештенства? Зашто му се подмеће, да ће оно бити издајничко, кад у њему нема Новосадских ни Панчевачких Јота. Наше је свештенство народно, народ га бира себи за пароха, народ му даје дотацију његову. Зар се може и замислити, да ће то наше народно свештенство дати се употребити да ради против свога народа ?! Међу вама и Јерархијом је само та једна битна диференција: избор свештеничких посланика на сабор. Зар је вредно због те једне — пустити да све наше ствари иду тумбе? Др. Ђ. КрасојевиИ : Ми смо у томе конзервативци — епископат је агресиван! Др. М. МихајловиЛ: Свештеници нигде и не траже за себе право посебног избора свештеничких посланика! Др. Милан Божески: То и јесте скан дал — што то епископат тражи ! Ђура Вуки^евиЛ : Да пређем на друго спорно питање: избор иредседника цркв. оииггине. Кад је сабору председник митрополит патријарх, еиархијској скупгатини епископ, доследно је, да цркв. општини буде иредседник парох. Адвокат сам 34 године дана, имао сам и имам непрекидно иосла са црквеним ошитинама и њиховим пословима. Да ви знате, го-