Српски сион

Врој 24.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 378.

сиодо, какве све људе не бирају у нас по селима за црквено-ошнтинске иредседнике ? Често иута бирају разметљивце и незналице, иа онда је учитељ као неровођа све и сва у општини. Свештеник има за то часништво сву нужну квалификацију, кадар је да представља и заступа цркв. општвну на сваком месту. Одговоран је, под дисциплином је. Према томе нас сам нрактички живот упућује на то, да парох ваља да буде ириродни председник црквене оиштине. Треће је питање и то ново: утецај наш на избор еиископа. Избор епископа бивао је и биће на разне начине. За наше околности је најбоље и најпрактичније: да нам Св. Синод бира епископе. Не осврћем се на личности, пред очима ми је саио установа. Не кварите институције синодалне, јер нам је она дала досада најбоље епископе. Гроф Јулије Андрашије рекао је једном: „Подајте Србима црквену автономију нек се кољу! На политичком пољу биће онда мира!" Сад замислите да се даде народу учешћа и у избору епископа. Ми имамо 7 енископија, час ио, па ће бити по која упражњена. Тог метежа, тог раздора, те заваде, што би настале у народу са тога ко да буде епископ! Рецимо све да народ после толике галаме и изабере онога кога хоће, влада ће рећи: тај неће бити иотврђен. Последице тим метежима око избора су недогледне. Сачувао нас Бог тих уз-. буна са народног избора енископа! У нас има ужасно много прешних послова, који чекају да их сабор расправи, а од тога зависи сав наш културно црквени живот и опстанак наш у овим кра.јевима. Препоне саборскоме раду можемо само тако уклонити, ако се споразумемо са својом Јерархијом — у овом једном нитању, у избору свештеничких посланика на сабор. Грехота је због тог једног јединог још спорног питања оставити све 111 8и8реп8о. Сав је народ данас унро очи своје овамо у нас. Ако се одавде чује да смо се сноразумели, биће неоиисане радости у целоме народу; биће тада и сабора и рада на њему на и благослова од тога рада. Не споразумемо ли се ево шта ће бити. Ми смо у неку руку као оно Бечки рајхсрат. Тамо је опструкција повукла за собом државну кризу — наш С1гси1и§ угмовив донеће за собом

автономну кризу. Рекох ово без мандата од народа, чисто по својој савести, по своме убеђењу и дужности, и апелујем и на вашу савест и одговорност! Др. Миша МихајловиК: Молим, да ми се дозволи само неколико личних примедаба на излагаље предговорниково с тога, да не би и други то понављали. Њ. Светост пашријарх Георгије: Можда би и други ко да говори. Ви сте изволели већ говорити; истина ово је само договор, немамо пословника, али ипак требало би говорити редом. Др. Мигаа МмшјловиИ : Онда изволите, господо. говорити даље. Не ћу да узимам реч. Ђарон Јован ЖивковиИ: Сви знамо око чега се ради. Нисам минорен, остарио сам, ближе сам гробу него даљем животу, обрачунао сам се сам са собом — одбијам од себе и апел на савест и позив на одговорност. Не примам у опште ничијег савета. Имамо пред собом две ствари, формалну и мериторну. Са формалне стране могло би се изићи на чисто. Сабор може свој дневни ред преиначити. Стварно је нитање, онај налог: морате ово урадити т. ј. градити народно-црквени Устав. Ми имамо посла само са државном владом. Она је рекла, да ми имамо да свршимо само нар. цркв. Устав, а како стојимо са својим другим пословима? Свака сеоска општина има права да пита: како стојим? Дај да разгледам свој прорачун. Зар наш сабор само да нема тога права? Ми 19 година не можемо да узмемо у претрес извештаје Саборског Одбора и прорачун — увек се томе нешто испречавало. Сад се испречило грађење нар. цркв. Устава. Влада није смела дати Краљу тога савета да се захтева, да сабор гради прво Устав. Шта би тај сабор радио међутим док се Устав претреса својим прописаним путем у одборима, дотле, док он не постане законом ? Ко је смео и зар је смео Краљу давати такав савет? Није истина да мора бити споразума само са епископатом. Има ту ваздан тачака за споразум са државном владом. Ето одредаба § 9 предложеног нацрта Устава, ето питање администраторства, и много друго шта. Зар док се то не изведе на чисто, сабор да не ради ? Мој је ослонац закон, то је мени највећи авто-