Српски сион

Стр. 374

„СРПСКИ

СИОН

Б р . 24.

ритет. Влада ирекорачава наш автономни закон. У автономији нашој .је азбука: да сабор сам установљује себи свој дневни ред. Сабор се није огрешио о закон кад је установио, да ће прво обавити прешне административне послове, на онда да ћо претресати и Устав Проиис влаз,е да прво градимо Устав нротиван је закону. Одредба § 7. IX. зак. чл. од год. 1868: да сабор изради себи устројство испуњена је 1874., те се сабору не сме више ставл,ати у дужност да гради нози нар. дркв. Устав. Сабор може даљим иојединим уредбама дограђивати наше усганове. Онај, који каже да ми нисмо у законитом стању, да све што нмамо да то не ваља — н« ради родољубиво. У мерптуму не бисмо успели све да се и сноразумемо са енископатом ш рипс1о избора саборских свештеничких посланика Из овога сукоба нема исхода — докле год се не уклонз препреке даљем саборисању. Да наш Краљ знаде: да ми 20 година дана немамо саборског прорачуна, не би Краљ тражио грађење Устава. Оружје моје закон је, њиме ћу да чувам и браним оно што имам. Ми смо у уставној држави, у којој мора закон да има важности своје. Влада угарска није конфесионална, њој су равне све конфесије; влада та није дакле ни српска ни православна, па зар ви хоћете такој влади да дадете средства да обори нашу цркву? Наша црква је народна — тврдњом да је наша црква енискоиална не смете ви цепати свештенство од народа. У сабору сталешком увек је 25 свештеника јачи од 50 световњака. Не смете стварати процеп међу свештенством и народом, претци наши, митрополити и натријарси тражили су увек наслона у своме нароцу. Римокатоличка је црква општа — наша је народна. Код католика је питање ко ће да управља са 40 милиона имања? Ми смо позвани да чувамо себе као народ. Иротиван сам, дакле, да у нас свештеници бирају себе засебно у сабор. Лрхимапдрит Илариоп Руварац: Ал' то мора бити! Барон Јован ЖивковгЛ: Било је, али неће бнти Наша је црква народна. Читајте Теофана! Њ Св. иатријарх Георгијв: Читајте вп православно „Вјерују"! Црква наша је апосшлска а не народна. Ко се усуђује да мења основе православне цркве — нек иде слободно

у другу веру. Ми недамо своју цркву рушити у основу јој, ми је морамо чувати јер смо се на то заклели. Ми је не дамо, а ви отети можете! Др. Миша МихајловиЛ : Јесу ли се снештеници на ко'ем збору изјавили за промсну изборног реда? Архиманцрит Иларион 1'уварац: Посебан избор свеипеничкпх носланика био је 160 година, па није бпло међу тим иосланицима изда.јица, каквпх вп данас већ унапред види те. Кажите искрено хоћемо ми да господаримо и са оних 25 свештеничких гласова на сабору. Барон Јован ЖивковиЛ: Ја се нз бојнм да ћемо ми напустити основе своје цркве; не могу одустати од тога да свештеничке носланике на сабор не бира народ. Ја се не бојим октројке и волио бих видети тога уставвог минпстра који би хтео октројиеати — али ви сте сами променули основне земал>ске законе унесав у ваш иредлог Устава и мађарски језик. Њ. Св. пашријарх Георгије: Октројке нико не жели. Барон Јован ЖивковиЛ: 0 језику сте дитонирали у § 14. Устава. Увели сте мафарски језик у Троједници. То је против основног закона Др. Ника МаксимовиК: То не стоји Ено вам у томе § 14. нозив и на хрватски зак. чланак. Барон Јован ЖивковиЛ: То сам Нревидео. Извините! Више гласова: То су маленкости. Ту ћемо се погодити. Др. Ника МаксимовиЛ : Нисмо далеко ! Др. Миша МихајловиИ: Заиста ннсмо далеко! Патријарх нас тера из цркве у лутеране! (Жагор.) Њ. Св. иатријарх Георгије: Не те]»ам ја никога; ја само ио дужности браним своју цркву и њезино учење. Ко се с тиме не сдаже, нек иде, куда му је драго. Архимандриш Илариоп 1'уварац: Сабор овако изабран и уређен није црквено тело. Тога нема ни у Америци. Др. Миша МихајловиЛ: Синод је адвокат свештеничкп ! Свештеници не траже засебан избор носланика, траже га калуђери. Вама калуђерима треба то, а не свештеницама. Само сте ви Срби, а ми смо сви Бугари !