Српски сион

В р . 24.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 375.

Архммапдрит Иларион Руварац: Дајте нам могућности да можемо и ми бити изабрани у сабор. Ви хоћете да господарите и над учитељима своје вере! Бароп Јован ЖивковиЛ: Ја сам православан Србин и васведочићу то и крвљу својом. Г1е отима се овде нико од нас за влашћу. Сабо]» је врховно автономно тело — Саборски Одбор је наша одговорна влада. Бити члан Оаборског Одбора — жртва. је. Као јуриста држао сам, да је први задатак сабору, да ностави себи нову одговорну владу. Недостојна је чодвала да је нама стало само до избора у Саборски Одбор — ми можемо слободно оставити бирање Саборског Одбора и на послетку. Ако је сшуација горе код владе још увек стара — онда остајем и ја ари већ установљеном саборском дневном реду. Не стоји она аналогија, да је наш сабор у сличном положају као и Бечки рајхсрат. Тамо се ишло до крајње мере. Тамо се данас свака странка састаје да обележи своје становиште. — Нама се овде ни то не би дало, растерала би нас полиција. Врломије неугодно што г. Г Б. Вукнћевић наглашу.је нашу одговорност, што апелујена нашу савест. Мо.јаЛе савестостати ваздаи чиста и мирна. Васа ЂурђевиБ: Олавна конференцијо ! Наглашујем реч славна , јер бих желео, да се ова конференција прослави и на делу. По аавршним речима мога поштованог пријатеља г. барона Јована Живковића видим, да ће бити и у нас исто као и у рајхсрату, т. ј. да ће се и у нас састати странке и издаће са зборова својих прогласе своје на народ. Нисам члан конгреса, на ми је тешко давати савета. По мандатима својима посланик сам на земаљском сабору у Загребу и на државнсм у Пешти. Волио бих, него Бог знашто, да је и мој пријатељ г. барон Јован Живковић на тим саборима — онда би он, уверен сам, данас друкчије говорио него што говори. Др. 'Емил Гаврила: г Бутао би као и ви што ћутите. Васа ЂурђевиЛ: Варате се, госнодине! Не ћутимо мп, говоримо ми и радимо и то под својом одговорношћу, само што не вешамо то на велико звоно. Ове што имате данас на цркв. автономном пољу, имате од људи који раде овако као ми, а немате ништа. од људи који раде тако као вк!

Ви ћете ударати по нама иосланицима, во српскоме клубу — али ако ви овде не иостигнете споразум, не можемо ни ми ништа израдити. Бкн, влада рећи ће нам: шта тражите од нас кад нисте сами са собом на чисто! Споразумите се, дакле, ирво ви овде, па онда тражите од нас рачуна. За то вам светујем и опет својски и искрено: споразумите се! Др. Миша МихајловиЛ: Банфи нек се држи закона; енископат нек не отима туђе право! Васа ЂурђевиИ : Ако сви мислимо тако као др. М. Михајловић, онда нема споразума. Он назире у влади, у епископима, све саме цротивнике автономије; па ко ће је онда организовати кад је стављате изван свега ?! Др. Миша МихајловиК : Епископи су криви свему; они су суфери владини. Васа ЂурЏвиК: Оа др. Мишом Михајловићем не може озбиљан, реалан политичар и прави пријатељ иарода рачунати. Др. Миша МихајловиК: Нисмо будови, да идемо на мамац! Бољи би био сабор са брњицом ! Васа Ђурр-ви^,: Не љутите се; јер они, који се љуте обично немају право. Само лагано! Ја апелујем на све вас још један иут: споразумите се ! Пазите, да нам не кажу : пропаст твоја од тебе. Израиљу! То ће нам се рећи и одоздо и одозго. Заго и онет велим: сиоразумите се! Први је камен претиканија: дневни ред саборских расправа. Чудим се г. барону Јовану Живковићу, е он неће да одустане од тога. Уиустимо се у расправу нредлога о Уставу, разумећемо и приближити ћемо се једно другоме. Често пута неразумевање ствари отуђује људе и раздваја. Допуштам, да је повреда аутономије кад се каже: саградите прво Устав! Али сам народ наш жели ево већ више од 20 година да доврши своју организацију. Краљ. решкрипт од год. 1868. је велика тековина; овај нар. црквени Устав био би још већа. Ако збиља зависи споразум наш само од тог једног спорног питања, од сталешког, засебног избора свештеничкога на сабор онда пристајем и на то: да свештенство бира своје посланике засебно. Рећи.ћу још нешто и то врло иоверљиво, али молим да се о томе не пише но новинама. Кад би бирао сам народ посланике, па би се