Српски сион

С тр . 394.

„СРДСКИ СИОН."

Б р . 25.

линијама успешнога натријарховања нашег св. патријарха Георгија. Дао Бог, да се бар онда заврши и наша автономна борба и као што већ изгледа — автономна криза. А као што је св. патријарх Георгије сретно заиочео прву десетогодишњиду Своје па тријарашке владе, ударпв темељ гради.и једне зграде просветне, тако, дао Бог и српска нам срећа, да на почетку још сретније друге десетгодишњнце Свога иатријарховања удари темељ згради нраве м истините автономије наше, благословеном миру и напретку у цркви, школи и свима нашим народно-црквеним просветннм нословима и задатцима. У томе напретку и задовољству нашем засјала би новим зраком н слава наше миле домовине и свију њезиних највиших чи нилаца. Молимо се Богу и радимо, да тако и буде Ко не може сложно с нама на томе да норади, нека се склони с пута и нека не смета великоме делу наше будуКности, а на контроли и сгражи нека остапе. То је једиио родољубиво дело, које би наше „народне" странке могле учинити, као „откуп души својој". Свечаноет у Карловачкој гимназији при концу школске годинс 1897/8. Дана 18. (30) јуна завршена је школска годана у Карловачкој гнмназији. После одслуженог благодарења у саборној црквн, одржана је красна свечаност у гимн. дворани, коју је отпочео гимназијски кор са певањем Теве Когл под узорном управом нашега уметника г. Котура. После отпеваних дивних стихова краснога псалма прочитао је гимназијски управптељ г. Василије Вујић овај оиростни говор: Веома је лепа мисао, и обичај ко је зачео и завео га, да се овако једнодушно скупимо на крају године, кад ииамо, хвала Богу где, власти и публика, учитељи и ученици, те да их сви свечано и весело отпустимо и испратимо на два месеца одмора у наручју њихових родитеља, после десет озбиљног и напорног рада међу нама. Тиме се јасно манифестује и показује интересовање бољега и доколнијега дела нашега графанства, вазда брижнога за добро свога народа, — интересовање за сваковрсни, навластито умни и морални напредак његовог подмлагка, на коме свет остаје: подиже

се свестрано иоверење међу нубликом, властима, ученицима и учитељима, у којима се тако учвршћује уверење о ошптој потребности посла што га раде, и улива поуздање и снага да истрају до краја. Још више, кроз то се подстичу и соколе сами ученици, да се и даље и боље иотруде, кад виде, да се толлко цене њихови успеси и води тачан рачун о њима; да ил школовање није тек нека нриватна ствар, која се једино тиче њих нас и њихових роднтеља, него опште и јавно дело, за које мари и има старање највиши достојанственик и иоглавица народна, српски патри.јарах и његов двор, будућа јерархија, толики отмени свет овдашњи, госпође и господа, не, сви Карловци, чији су преци за то и основали овај завод, и, највише, цео народ који п ако не може бити свугде ирисутан, али живо разбира за нас и за вас, драги ученици, о томе немо.јте ни мало двоумити, и ишчекује с радошћу и стрепњом на концу јунија и јулија као год жетву својих земаљских усева и родова, тако и жетву вашу: хоће ли битп добра н наша година и семе умности и морала бачено и неговано у вашој души узрасти и сазрети као оно шенично у иуно и једро клаеје и зрно, које нам даје Бог за насладу и пићу нашу. Ово учешће, драги ученици, испуњава нас оправданим поносом, али нам налаже и обвезу, да гледамо одржати се вазда на висини свога задатка, и упућу.је на захвалност врло поштованој Карловачкој публипи, која не жали ни матернјалних жртава у корист нашу, као кад нам посећује и награђује беседе и забаве, од чега смо и пре 6 недеља поделили преко 6 стотина вашим сиромашним друговима. С тога, обнављајући примљено предање свечанога одпуста вашега, кад му је згода и прилика као ове године, ја сам био дужан и жудан посветити прву реч у име иризнања њима, вашим добротворима, јер долазак њихов у нашу средину и ову палату, коју нам је ставила на расположење штедљивост и издашност такођер једнога великог сина њиховог, не значи ништа мање, него да су се потрудили данас до нас, да вам пожеле срећан нут, кад се враћате у топли загрљај очин и мајчин. а то једно, и осим оног осталог, довољно је, да им са ирвим графанином и првим Србином на челу, Његовом Светости, патријархом Георгијем, од срца. узвикнемо : Живео! Живели! —