Српски сион

С тр . 396.

„СРДСКИ СИОН."

Б р . 25

И наставницима и ученидима наше гимназије желимо угодан одмор, па да зановљеном снагом узмогну дочекати и свршити и идућу школску годину.

Дописи. (Са Бидовданоке оларе у Фрушкогорској РзваНИЦИ.) Поред свију незгода, које задешавају наш народ за читаву ову годину дана, није он нропустио, да и ове године, као и сваке до сада, ода достојну почЈту и прослави свети помен мученику кнезу Лазару, који нре пет стотина и девет година паде са својим косовским јунацима на Косову борећи се за крст часни и слободу златну. Колико зна српски народ достојно поштовати косовске јунаке и њихова мученика владара, најбоље нам казују гласови, који се чују из свију, па ево и из напшх српских крајева: Срема, Бачке, Баната и ближих места Босне поносне. На хиљаде њих похиташе на гроб мученика, да му се поклоне, да га величају и узносе. Није потребно, да износимо овде верну и нраву слику видовданске славе у Раваници, јер је она довољно позната сваком, који је само једном њу видео, а и сваком, који је за њу слушао и о њој читао. Овом приликом истаћи ћемо младе поклонике видовданског мученика, који деценијима сваке године целивају свете мошти кнеза Лазара, и труде се да оним, чим могу увеличају ову велику црквено-народну славу. Ти млади поклоници јееу ученици српске вел гимназије у Карловцима. Још један дан раније кренуше се они зором са својим учитељем гимнастике, г. П. Миљушевићем да у Иригу предане и да се онде одморе. Ово учинише на позив честитих и родољубивих Ирижана, који склопише између себе одбор за дочек гимназијке омладине. Преко стотину ученика наших нађоше у честитим Ирижанима гостољубиве домаћине, који их у свој дом примише и својски угостише и тај дан и сутра дан по повратку ђачком из Раванице. Гимназијски хор појао је у Недељу. уочи Видов Дана у саборној цркви на литургији под управом свога учитеља црквенога армонијског појања г. Д Котура Црква беше дуиком пуна побожнога света и мушког и женског, које је све похитало у храм божји, да се у њем наужива дивног црквеног појања, карловачких ђака. У вече приређен је у врту велике ка®ане гимназијски концерат са одабраним песмама и декламацијом. Беше ту и мештана и странаца, који су са задовољством

и аплаусом пратили извођење лојединих делова концертног нрограма, признајући хвалу вредном и увеџбаном коровођи, г. проФ. Д. Котуру, који је и овом приликом засведочио свој неуморни труд око што бољег образовања гимназиста карловачких у црквеном армонијском појању. Око 11 сати разидоше се гимназијски ученици по својим становима, јер зором кренуше онет сви скупа у Раваницу, у којој их је дочекао истим српским гостопримством вредни и неуморни управитељ манастира, г. Сергије Попић. Гимвазијски хор појао је на служби божјој од иочетка иа све до причешћа с толиком вољом и с толиком нрецизношћу, да би једва ко и помислити могао, да су та деца дан ире тога пешице из Карловаца дошли у Ириг, онде иојали на служби и увече на концерту, а сутра дан опет зором пешице се кренули у Раваницу. За цело време црква свагда дупком пуна беше нобожнога света, који се измењивао и долазио на гроб св. кнеза Лазара, а и да чује црквено нојање, које врло ретко слуша, или које никад таково ни чуо није. Гимназијски хор отиојао је на служби и три лепе цркв. композиције: Херувику од Лввскога, „Достојно" од Бортњанскога и „Хвалите" од Бортњанскога. По свршеној литургији отишли су гимназисте под велики орах у винограду манастирском, где су лепо угошћени и почашћени били јелом и пићем, за које се иостарао вредни домаћин, госп. управитељ Сергије. По свршеном свом ручку целокуиан хор отпевао је захвалницу песму свом добром домаћину, а за тимјош више складних српских песама из српских крајева. Силан свет згрнуо се око ових младих иоклоника, да чује и да се наужива песме, коју не чу.је свагда Беше ту света из далеких крајева и из Босне и Херцеговине. После подне тога дана огпевао је гимназијски хор на више места у шуми међу народом по коју складно комповану српску песму, а народ је свуд пратио с љубављу српском и радош^у, што је могао чути и видети ове младе поклонике, који на свој начин величаху славу видовдапску Међутим је у транезарији по дотадањем обичају при редио честити домаћин г. Сергије поред све елементарне непогоде, која је његову кућу задесила, скроман ручак за своје госте, који су се опет при свршетку ручка сетили и несреће, која је задесила ире неколико дана ту свету задужбину, те је сваки, како је ко могао пружио њојзи руку помоћи.