Српски сион

„СРПСКИ сион^

С тр . 397.

У обичајено доба тога свечаног ручка иресекао је колач славски игуман о. Никанор са ретким гостом из далеке земље Русије универзитетским ФроФесором госн. Полихронијем Смрку. За тим је славски игуман иодигао чанду у славу божју, а нрва здравица беше у здравље нашег нремилостивог владара и краља Франца ЈосиФа1. иропраћена радосним клицањем: да живи Његово Величанство. Друга здравица беше з^рављена за здравље Његове Светости, српског патријарха Георгија пропраћена бурним клицањем за дуг и сретан живот и рад црквене ноглавице овостранога српскога народа. Затим је управитељ манастира г. Сергије здравио особиту здравицу свечареком куму г. П. Смрку, истакавши у њој значај кумства у српском народу и његову велику знаменитост, па тим ето кумством одликује данас он, као што рече „одличног представника српске научности из далеке земље Русије." На ове речи топло и дирљиво захвалио се српским језиком г, Снрку на лепом одликовању ирема њему као странцу из далеке Руеије „молећи се Богу за срећу и напредак ове свете обитељи." За овим беху остале здравице, те се у име свештенства захвалио нротојереј Василије Николајевић, истакнувгаи тежак ал и частан задатак настојатељев, који је досадагањим већ двогодишњим радом својим показао, како се труди да највшпим и милостивим интенцијама Његове Светости српског натријарха Георгија, и својих духовних власти у свако доба одговара и задовољава, а уједно је пожелео младом и вредном управитељу те свете задужбине, да му увек буде пред очима и иутевођа у управитељском раду она лепа п велика љубав, коју је свагда па и у најновије време показала према овој светој задужбини Његова Светост, сриски патријарх Георгије! Речи нречасног госп. проте В. Николајевића иропратили су сви присутни захвалним изразима и искреним. жељама, да се испуни све оно што је говорник истакао. За овим је госп. управитељ Сергије иста као ову славу као славу свега народа српског, те диже чашу у здравље свима гостима који су за столом и свију оних који се на овој слави стекосмо из васколиких крајева српскога народа. С овим је завршен и свечан ручак, а затим се кренуше многи на збор и договор, на одређено место, где се расирављало и саветовало о оснивању „Друштва св. кнеза Лазара" као што је то разјаснио и иредложио у

23. броју „Бранкова Кола" г. про®. Тих. Остојић. У ту сврху изабран је одбор четворице, који ће Његовој Светости саопштити молбу и жељу тога збора и умолити за благослов, иа за тим ће сазвати у једном од околних места збор на ком ће отпочети рад у нравцу, који буде бпо најнрикладнији да се дође до жељене сврхе. Овим завршујемо и ми делимичан приказ ово годигање видовдаиске славе, а на крају свега нека је овде изречена најтоплија хвала нречасној унрави манастира Гргетега, честитим и гостољубивим Ирижанима и њихову вредну учлтељу С. Радићу, иречасном госп. уиравитељу раваничком Сергију, који сви изидогае у сусрет Карловачкој гимназијској омладини и гимназијском хору, који је и с црквеном и светском песмом похитао, да увелича петовековни народни помен мученику кнезу Лазару, који свагда утврђује у учасницима славе видовданске љубав према светој вери православној, цркви срнској и имеву српском. Ђ. М. ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Саборски Одбор) у седницааа својим од 9—12. јуна о. г. решио је између осталих и ове нредмете: Услед доппеа г. министра богочасти и јавне наставе, којим је призив црквене општине у Срп. Св. Петру против овршног истеривања заосталих саборских трошкова и верозаконског приноса одбијен, враћен је исти призив путем епархајског админпстративног одбора Темишварског с тим налогом, да се заостала дуговина поменуте општине има одмах путем политичке оврхе истерати. — Мннистар иредседнпк осгајући и на даље ири своме захтеву, да се превишње одобрење има не само у погледу оптерећења резпденцијалног фонда, него и у погледу зидања патрпјаршеске резиденције исходити, поново је нозвао Саборски Одбор, да томе захтеву задовољи. Саборски Одбор пак, нридржавајућн се и овом приликом свога становишта, по којем ову ствар сматра тако, да је превишња дозвола само у погледу оптерећена резиденцпјалног фонда а нпкако и у погледу самог зидања резидендије потребна, јер је резидеицијалан фонд иоред грађевнне ипак нетакнут остао, — пзјавио је, да тој високој наредби }"довољити не може нн овом нриликом, но да би се једном та ствар концу нрпвела п у колико преузв. министар председнпк од свога становпшта одступио не би, кема од своје стране никаква прпговора, да