Српски сион

Број 26.

„СРПСКИ сион и

разним језицима, и онда када су први бранилп народност (!) и независност правосиавне српске цркве у Угарској од светских власти, други су се ватрено заузимали за интерес власти(?!) и. позивајући се на свемогуће каноне, доказивали у самој ствари живу потребу да се тхрекине тесна свеза између народа и пегова духовништва." (?!) 2 ) Тим речнма је свака друга сувишна, да им открије тенденцију и разголита лажност. Саме оне своју славу певају! И било би потпуно смешно упуштати се у онровргавање многих неистина у то мало речи. Али не можемо прећутати саблазан, којом нас изненађује такова работа, баш из тога велпкога рускога листа. Не можемо прећутати ни тугу, да се ни у круговима тога листа не зна истина ствари, о којој се у њему нише на такав гадан, п тако угледпог баш руског листа недостојан начин. Ми жалимо редакцију „Петрогр. Вједомости", да је — ординарно мистификована — употребљена на службу пропаганде заслепљенпх страначкпх страсти онпх елемената у нашем народу и цркви, којима је црква, вера и Православље још само зато на језику, да са њима рахат барататп и трговати могу, задовољавајући своје прохтеве, којп су нашу цркву довели већ до танких жица, и ко зна докле ћеју још одвести — ако им се крила не нодсеку! Но кад наши „нредставннцп народа" имају баш ћеф, да иду иред суд православне Руси.је, пристајемо и ми на њезин суд, нзјављујући, да ћемо се унапред задовољитп сатим судом. Према свему, како данас ствари код нас стоје, једино је унутарње наше спорно питање измена саборског изборнога реда; а спољашње питање наше автономије јесте њезпна еманципација пспод државне ингеренције. Оба та пнтања нека пзнесу наши „представници народа" и пред иравославну Русију н пред суд свпју православних највиших форума, и ми ћемо мирне савести чекати њихову носледњу реч. Ако нам ма који од тпх форума неда за право у првом питању и ако не пресуди, да се у предложеном Усгаву -- према постојећим чињеницама ишло до тахтита, — ево главе. Алп ако ти форуми, узму у иретрес и дтзуга питања наше сиољашње и унутрашње црквене унраве — и њезине органпзације, онда ннсмо сигурни, да наша јерархија не би била осуђена. Зашго? Баш зато, јер сувише понушта. „Заставином" ђ »мамо да кажемо две. Прво, да се прође свог блесавог хумора и несланих вицева; 2 ) Курзив је и наш и „Заетавцц".

а друго да каноне и Православље никад не спомпње, јер онда изгледа најгаднији. (Др. Емил Гаврила — организатор српоке православне цркве у свој Боони и Херцеговини.) Од дана св. Духова, на до прошле недеље, ми овамо у Карловцима скоро да попуцасмо, задржавајући смеј — само да Калај не чује, е се у Карловцима Др. Емил Гаврила засукао до лаката и у бијелу пјену обукао, градећи устројство српској нравославној црквп у свој Босни и Херцеговини. Но хвала „Застави" те оданусмо! „Застава" наиме јавља, „да су ирваци Босанско-Херцеговачки упућени од стране земаљске властп. да своја начела (гледе устројства) у потанкостпма пзраде п ноднесу на потврду. — Онп су то и учинили, и пошто им је нзгледало земљиште подесније у Ср. Карловцима, (и пошто у целом Српству и у целом свету од наших радикала не знадоше за никог паметнијег) ту су се о Духови састалп. и као што чујемо и свршили свој нацрт устава за црквено школску своју автономпју. Са тим нацртом отишло у Беч изаслаиство од ових лица, и то: Глигорије Јефтановић из Сарајева, Војислав Шола пз Мостара Коста Кујунџић из Ди.јевна, Владимир Радовић из Мостара и Лаза Јовановић из Доње Тузле. У Бечу очекују потврду свога нацрта *, и ми им са своје стране желпмо у томе боље среће од наше." Браћи нашој у Босни и Херцеговини желимо и ми, од срца желпмо, среће многе и разне, алп потврду тога статута, што га они сад однесоше у Беч и ради којега са дивним пожртвовањем одседнше и трошише своје паре у Карловцпма четири пуне недел.е — не желпмо им. Баш зато, да буду „боље среће од наше." Г. Др. Емил Гаврила после одласка својих клијената у Беч, бавио сејејош неки дан у Карловцима. јер је свет са разних страна био нагрнуо да гледа најновијега кодифпкатора и органпзатора. * Курзив је наш УрОд уредништва. Г. М. II. Пптате нас : ЛПта би г. барону Жпвковићу, те се у конференцији код ТБегове Светостн онако љуто обрука са 14 §-ом нредложенога Устава?" Пптате нас: „Шта би и г. дру Илпји Вучетићу, те пзазва г. дра Нпку Максимовпћа, да му онако немилице открије непознавање предложенога Устава и да га онако немилосрдно одбаци испред себе као какво автопомно ђаче нолетарче?" А шта да вам одговарамо, кад вам се само каже. — Но на тај одговор ви, ето, већ аттс1рапс1о резонујете у вашем лпсту: „Алн за Бога милога, да је т« учинио Синиша, Марковић из Пакраца, па и др. Милан г Би-