Српски сион

Стр. 422.

„СРНСКИ

СИОН".

постмзаетв кончину вв л^то 6864. месеца Дек. вб нетакБ", а то би било — 18. Дек. Но при свем том, ја ипак велим, да се цар СтеФан преставио 20. Дец. — и да се јога и данас чудим г. К. Јиречку, како је могао у расправи својој: „Српски цар Уропт, краљ Вукашин и Дубровчани", написаној и на чешком језику у часопису чешкога музеја — и на иемачком језику два пута написати: „Бпе 24. Ргозтса 1355. V п е с1 е 11, гатге1 нгћзку саг 81ерап", кад 24. Просинац није г. 1855. пао у недељу већ у четвртак. Рекао сам горе. да први српски цар СтеФан или Душан, није нримљен у свитак српских светаца — и наш Јован Рајић на стр. 643. друге свеске првога издања своје историје пише: „ Мужг сеи крове по неизреченному Бож1го правосуд1го не преполовилтј днеи своихљ но вљ самБ1Хљ л-ћтћхБ крћпости посред-ћ великих г Б желан1и жизнб свого прекратилљ — престависн отљ привременнБМ жизни сеа, вљ 45-ое лћто жизнб1 своеа, л г ћта же Господна 1356., Декемвр1н месеца 18. дне. Ј ' Блажије и другчије пише „о благочастивом и превисоком и приснопоминајемом и храбром цару СтеФану" стари српски патријарх Пајсије, који је г. 1642. саставио и списао и службу и житије сина СтеФанова, Уроша, младога цара — и ту он — натријарх Пајсије — између осталога каже и ово за цара СтеФана: „Такову крепостб нодаетБ ем$ (цару СтеФану) господб и прослави вго вб животћ и по смрЂти оукрашенгемг, мошши его — иовЂдоутЂ иже вб Призрени главм нека чесшЂ и од Грачаници две шри чесши, а ино вдит Госшдђ вђсшЂ. Аште и некаа слБпиахомБ о шшб, нб мнопИ соудбвт божЈе етд. (в. Гласника књ. XXII. стр. 216.). И Пајсије пише у том житију, да се цар СтеФан преставио године 6864., дек. 20. и житб јг1»тб на нр!зстол-ћ 24, дакле, пошто је краљевао и царовао 24 године нреставио се 20. Дец. 1355." Но ми већ и без патријарха Пајсија знамо, да се цар СтеФан нреставио 20. Дец. 1355 , а не 18. Дец. 1356. г као што Рајић пише и овде сам ја поменуо патријарха Пајсија и његово житије цара Уроша само због оне сведоџбе, његове по којој је Бог

прославио цара Сшефана и ио смрши његовој и шо „украшенијем мошши његових" а тим сам бар у неколико и себе оправдао, нхто сам овде, где се само раснрављају нека нитања о српским свецима нешто, утврдио о дану „намети или престављења приснопоминајемога српскога цара СтеФана — који је — као што се у најстаријем српском летопису каже — своје отачаство велми прославио, и српску земљу от всгоду распространио и раширио, и окрестне 1сзике повиновао и покорио, брани ВБЗдвизае и нобједи творе, и велику тишину и благоданствије својему отачаству иодаде, божаставне храмове подижући и понављајући и о благочастију подижући се и красећи своје отачаство, који је саздао и велики дом архистратигу Михаилу и Гаврилу у граду Призрену, за коју цркву нреславну светих Арханђела више Призрена други српски родословац каже, да јој под сунцем нема равне „еиже тбчнс подб слБнцемБ немнго 6б1ТИ ничтоже" — који пребив и пожививши иохвално и благочасно конац постизаетБ вб л!зто 6864.=1355. декемвр^л 20. во неделго, осшави†велику жалосш и к.гач сршкој земљи (в. ШаФариков зборник паметника старе српске књижевности, а имено летописа на стр. 54.). Истина је цела, да је Душан прераном смрћу својом оставио срнској земљи и српском роду велику жалост и плач до сего дне — али он нема ни службе ни правила, нема ни троиарка ни кондака, а немајући то, мора да овде престане всјак даљи глагол о њему! 4. СтеФан Урош У. други и посљедњицар Србљем и Грком. Много се досле расправљало о години, које је син цара СтеФана скон чао, а мање о дану престављенија његова. У Типику Архијепископа Никодима од год. 1319. (Гласник XI. 193.) забиљежено је, да се цар Урош преставио 2. Децембра; у Романовом Типику од 1331. записаноје на два места, да се Урош иреставио З-Кег Дец. —- а то исто етоји и у пренису оном црквенога устава од г. 1676.; у нећком летопису (Спом. III. стр. 95.) каже се, да је цар Урош свршио дане своје дне 4. Дец. 6880.=1371.; и напокон у позном једном летопису нише, да се он преставио 5. Дец. 6882 =1373, (Сном. III. 139.)