Српски сион

О тр . 458.

„ОР1ТСКИ СИОН.«

дили с њиме задужбине и чаградили многе маиастире и у срискај земљи и ван српске земље. Но у овим прилошцима не може бити говора о манастирима и задужбинама и о давању рачуна о „управи" блага и о том, куд се дело цар-Немање благо, већ овде може бити говора само о сведима, наравпо само о сристсим свецима — и ето ти се каже у иредисписаној песми народној, шта су рекла госнода ришћанска: владике и игумани, жунани и кнезови и војводе и остала велика и мала господа скуњБена на сабору код цркве Грачанице иа нољу Косову, кад им је Немањић Сава па њихову интерпелацију због Немањипог блага онако одговорио и тачно их о свему обавестио и казао им, на што је потрошено то благо, за које још и дана'с многи православни Србин пита, не знајући да је на нитање то већ одавно с најнадлежнијег места одговорено. „У глас викну господа ришћанека: „— Што родили све вам свето било! „И што рече господа ришћанска —, „Што гођ рекли, код ЈВога се стекло. И ако још не знаш, шта се хоће тим узвиком да каже, а ти прочитај у једној још г. 1754. штамнаној књизи стр. 25 и 26, па ћеш и то сазнати Василије Петровић, митрополит Црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога ексарх помиње у својо.ј поменуте године у Москви штампаној Историји о Црној Гори на поменутој 25-тој страни узгред и сриско царслиео ; те вели за то царство, да ја „всему свћту цвћтало двћсти и тридеснтБ годб . Начелосн бвшо Симеономљ Неманвомљ вт> лћто 6663, и царствовали: перви Симеонг, ио пемт> смит, его Сшсфаш , по СтеФану его сбигб 1'адос№6«, по Гадосаву братљ Владисавг, но Владисаву — (случајно је испао српски краљ велики Урош I. отац краља Драгу тина) его сбшб Драгутинљ по Драгутину брат 'б Милутинг , по Милутинћ его ( м.пгб СтеФанЂ, по СтеФаи!, его сј.пгб Стефанг силнт шестои. а по не .\п, молоди Уропп, (а кназн Волкашина и убицу не споминн); иослћдБ Уроша кназБ ЛазарЂ.' Они вси ираведно царешвовали и Богг . ихг оиравда,

какг и до сего днл виднтсп свљшге и ц%лебте ихг могци а . Достојпо је и праведно. да још у овом прилошку изнесем на среду и ону црквену несму илити стихиру, Слава глас 5., којој је натпис: „СтЈхира обш,а Свнтителемљ СербскимЂ". Стихиру ту — наћи ћеш у књици 1п Гоћ: „СобраЈпе избраннБЈХЂ молитвљ во употреблеше — за келеиное благоговћинство, тр8дом г Б и иждивегпемљ Преоснгценћишаго АрхЈепископа Карловачкога ит.д. Јшанна Гешрпевича. На печатасн в-б царствВгогцемљ градћ вћнн-ћ, вљ ц. кр. њшдворнои Јллур1ческои — тииограФ1И господара Ји >сиФа ЈХорепца Шрцбека, вђ л-ћто Ш рожд. Христова ^дхЈгод (1771 )'' на страни на (51.) и ту се каже, да је та стихира општа светитељима спским „ж<зорете Јоанна АрхЈеиискоиа Карловачкаго. Дакле општа та стихира светитељима српским јесте и Творен1е" Архијепископа Јована Ђорђевића, Митрополита негда срискога и влашкога народа ит.д.; али стихиру ту није он створио као Архиепископ (1769 —1773) већ још као епископ вршачки (1750—1769) или може бити још и прије свога епископс-тва У мене је један лист, на ком је иста стихира исписана илити „начертана" уставним иисменима ири г. Архимандриту Пахомију (Крушедолском) г. 1763, и у том ирепису гласи натпис: Обш;а сихира похвалнаа свитббмђ сербскимг, просветителем г б, твореше Господина Јишша, епискона в. карансебишкако и проч. Нека онај свештеномонах, славни иаш Доситије пише слободно анекдоте о том „нашем Архиепискону Јоану" у својој књизи: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића (в. издање Глише Возаровића Ч. II 54); нека се и старији од Доситија, али тако исто славни наш Архимандрит Јован Гајић у својој историји илити „точном изображен1го катихисма" свети мртвом Јоану Архиепископу и светећи му се нека иише, да тај Јоан Архиепископ: „горћпомннутБШ школскш ФундусБ (то јест онај фон , које је Архиепископ Павле Ненадовић, претходник Јованов,заветом установио, и у коме је после његове смрти 31.000 Фор. оставио) поглоти" — и да он