Српски сион

Вр. 29.

С ТР. 4 О 9.

о должноетех арх^пастирскихтз краин-ћ нерадагае, но точ1го ч])еви работагае тш,ателно," — и да он „добра достопаматнаго црквн и обш,еству ие сотвори сгл лишнлл землш вага и (в. Голубицу за г. 1840 II 13; Срнски Народни Лист за г 1845. број ХП стр. 94; Историја катихизма нравосл. Сроаља у цесар. државама, написао Јован Рајић Архимандрит, преведено с црквенословенскога рукописа, Панчево. 8. а. стр. 32 ноту *); нека се напослетку и онај „бедни раб" радује или, ако је у животу нека се каје, гато је негда могао, да у својим нај„некритичким ногледима па прогалост Срба у Угарској- 1 који су се погледи нровлачили по негдагањим Гласницима београдским и новосадским Летописима, да изрига јед и јад на Архијепископа Јована Т>1>рђевића, који је и у Вршцу, где је саградио дивну у своје време еписконску резиденцију без помоћи српских народних црквених Фопдова, и у Карловцима у саборној цркви, — у ризници које цркве наћи ћеш, ако се само обратиш на сосудохранитеља илити скевоФилакса те цркве, и нашавши дивићега се прилозима истога Архијепископа тој цркви ; и у ман. Крушедолу , којем је ктитор био и где је и сарањен он (в. Бачку Вилу за 1841. св. I. стр. 222.) и у Студеници у српској земљи (в. Путничке црте Владана Ђорђе,вића у Беогр. 1865 стр. 50; Старинар. год. УИ. стр. 18) и у Високим Дечанима у негда српској асада још Турској земљи (в. Дечански Првенац од Јеромонаха Јо сиФа Јуришића у Н. Саду 1852. стр. 39 40; и Гласник књ. 51. стр. 59) оставио себи леп спомен — и да све друго пе сномињемо он је једини од свију Архијенископа Карловачких и Патријараха, који је свима српским светител.има сложио стихиру и у стихири тој номенувтпи све свеце српске од првога пренодобнога оца Симеуна мироточца до носледњог светога Василија новога чудотворца, Захолмијскога Архјереја завршио са: , ихже всћхљ васљ нрославлнемт, и славим^ ико великихљ столповљ и предстателеи рода сербскаго. крестоноснаго , молите Бога и т. д. У стихири тој помињу се ови Српски свеци: 1. св. Симеон мироточац, 2. СтеФан

првовенчани, 3. св с краљ Владислав, 4. Теоктист (крал. Драгутин), 5. Преславни краљ Милугин, 6. СгеФан дечански, 7. цар Урош и 8. кнез Лазар од владалаца срнских; а од Архијепискоиа: 9. Равноапостолпи Сава, 10. Арсепије Чудотворац, 11. Сава втори, 12. Евсгратије, 13. Никодим, 14. Дапил и ЈеФрем (патријарх трећи); Од царица, великих књегиња и десиотица помињу се: 15 Јелена, 16. Анастасија и 17. Ангелина. НГго се славиих деспота тиче то се у гатампаној стихири помињу: 18. Георгије, 19. СтеФан, 20. Максим и 21. Јоан; а у пнсаној стоји место Георгије, Герман; и после тих деспота — помиње јога и 22. Војин СтеФан Штиљановић, велики целебник, и са њим отгаелници и нустињаци: 23. Петар Коришки, 24. Јоаникије Девички, 25. Прохор Ишински, 26. Јоан Рилски, 27. Гаврил Лесновски. 28, Иларион Осоговски, и на послетку најмлађи светитељ, 29. с.вети Василије Острсшки чудотворац. (Наставиће се.) Проповијед. Говорио јереј Дане Кнежевић на Св. Вознесеније о. г. у Бунићу на абору. Благочестиви христијани! Црква наша православпа установила је и одредила: да се велики и знаменити догађаји из живота Хрисга Спаситеља иашег, сваке године на одређено за то време спомињу и достојно прославе; како би се ми Христијани сјећали: крста, гроба, тридпевног воскресенија, возпесенија, другог славног његова доласка и свега, што се с њим „Нлсх цдди чеде>в'ккх, и Нсшпг№ радн спасепиА" збило и догодило; да нам не клопе, ие малакса — не изчезне црквепа свијест у нашој свијести. У то име дошли смо ми данас амо, да се Христу поклонимо и Возиесеније Н>егово прославимо, да свијету на видику за свједочимо: да тврдо и постојапо вјерујемо, капда очима гледамо, да се Исус Христос, син Божји вознесао са земље на небо, отворио рајска врата и слободан улазак у царство небеслто; кад је, као посредник између неба и земље Бога и људи, помирио људе с Богом, небо са земљом; људма дао свој закон без кога ее