Српски сион

Год« VII- Б ројј 30. НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛНЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: љ: : УРЕДИИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Еарловцима у недељу 26. јула 1898.

Прилошци агиолошки од Руварца. ;Наст»вак). „Ну гле јада (мога) изненада"! Тако је то, кад човек брза, те нема кадда још једандут завири и у опу најеитнију стару ирибелешку своју, — кад човек брзо нолете. Помињући и хвалећи ону општу стихиру српским еветитељима и љена творца, блажене памети архијепископа негда карловачкога Јована Ђорђевића, заборавио сам и сметнуо сам с ума, да има још .једна штампана у прошлом веку књига, у којој је отштампана та опшга стихира светитељима српским, и да се у тој старој К1визи не помиње и не каже, да је стихира та твореније поменутога Јована. Књигу ту помиње г. Стојан Новаковић у својој српској библиограФији, али он, који се у овом веку од свију Србаља нонајвише са Србуљама и Србљацима и српским Свецима и њиховим житијима и по хвалама, службама и акатиетима и параклисима бавио, ето тај и такав господин иризнаје, и признао је не једанпут, да он

те књиге није видео, већ ју је поменуо по другима. Да испишемо дакле паслов књизи тој : ,,ко слакб СТК1А еднос8фнк1А и т. д. клагомовешшх сфжнаго (гавора и ксего Хрјст'к вјмтстка стк1а и сфгннла Д л^скја и Патрјар^ шескЈА стоккедеискја кого/иатсрнуд овитми и КЕ/1ИК1А СТаУр0111Г|'аЛНК1А ч8Д0ТК0рНК1А ДаУрК! слакено^сервкЈА, МонастмрА Хилендара пре= пнсасА и напечагасА сх подаинаго перкк1Л1 тнс* ненЈЕЛ1х сји ка н о н К1 на о с л! х гласшкж п р е п о д о в н К1 \ х и в о г о н о с н К1 х к о т е и, % нашир (г н Л1 { о н а и с т и т ( л а О а к к К1 СЈрвски^х, козв8ждешел1х настолнјшх и ксакил^х тфанјел1х его пречгстности Господина отца Т 1/Иодеа 1цЈаннокича, тодже стк1А окители про= игблкна, кх л г кто лшровкггЈА 7284; и рожд. по плоти Иога слока 1776, јндикта IX. тссца Д уг . 1 НапЈчатасА книга сј,л ко Еене = цТи кх Т\гпографТи Грекопракослакнои Дил1и = трЈА 0ЕОДОТВЛ 1оаннонинскага. На последњем листу књиге те а страни 111. и 112 стоји Отк^ира, стк1л»х Оеркскил^х, слава глас 5. — и у тој стихири стоји — — сткш дбспота ГI iv р г ј е , СтеФан и т. д. — између Јоана рилскога и Гаврила