Српски сион

С тр , 498.

„СРПСКИ СИОН"-

Б р . 31.

Православна мисија у Јапану издаје ове духовне часописе. Сеиксо Шиибо (Православни Весник), који излави сваки 15 дана; Уранишикн (Скромност) и Шонкај (Духовно Море) излазе свакн једаниут у месецу. (Еогословски завод у Задру). По пзвештају о православнол богословском заводу у Задру за школску годину 1897.—98. био је на томе заводу ректор протосинђел Серафим Калик, а наставнпцн осим Њбга још и ова г. г.: синђел Никанор РакетиЛ, јеромонах Јеротеј ЦвијетиЛ, презвитер Милош Парента, протопрезвнтер Сииридон Вуинови% и Др. Вицко Занела. Приправнпка за богословију, којп уживају државну стппендпју п уче гнмназпју или у Задру, жпвећп у сјеменишту, или у Котору, добнвајући релутум за нздржаваље, било је свега 33. Слушаоца богословпје било је у све четпр годпне 35, и то 25 редовних, 8 ванредиих н 2 приватисте, са нспптом зрелости 6, без тога иснита 29. У пзвештају штампан је Устав завода. Чим добијемо маха саопштићемо га у овом листу. (Скупштина овештеничког удруже&а у Србији) .заказана је за 19. август о. г. (Иступање из римске цркве). У Француској не престају рнмо-католнчкн свештеницн напуштати папство. Ових дана то учинише опет два свештеннка, нз чега се види, да је узрок не у личном расположењу дотичних лпца, него да су ту другп општи узроцц. Један од најновијих „отпадника" папиних впкарије је, а други је фратар и нрофесор. Викарије вели у изјави, да је оставио рпмску цркву, јер своје уверење и своју савест не може више да у склад доведе са догматизмом римске цркве. А бпвпш фратар вели, да је радећн четирн године као ирофесор увидео, да је на криву путу био. (Бенац „слободних зидара" на споменику Кнеза Милоша). Дана 24. јуна о. г. освећен је у Пожаревцу сноменпк Кнеза Милоша, што га нодиже благодарни народ округа Пожаревачког у спомен славне победе на Пожаревцу годнне 1815. Споменик је у нрисуству Краља Александра I. осветпо високопреосв. г. митрополпт Инокентије. Том прпликом десило се нешто н гадно, новодом чега ппше „Весник Српске Л,ркве" ово: — „Не можемо а да не споменемо дрскост нзвесних људи, који не само у нама него у многим нрисутнима овој свечаности, иобудпше чувство незадовољства и одвратностн сво јим безобзпрнпм поступком. Слободнн зидари у лнцу Сппре Калпка нрофесора обелоданили су јавно своје братство ц своје ложе у Србијп, иодагањеш свога

венца на сноменик Велпкога Кнеза. Запста нечувена дрскост, да људи који не полажу ни на какве иародносне идеје ирилажу венац човеку, који се за ндеју народности сав заложио п својпм је радом у дело привео. Високопрсосвећени Госиодин Митрополит пред лицем Љеговог Величанства Краља и целог народа учпнио је протест протпву те појаве слободних зидара, који разривају јединство црквено н народно, зашто смо му веома захвални. Само бн Га молили, да на томе ие остане, већ да и даље учини шта треба, те да се та братства слободних зпдара, која се мпстериозно крпју од лпца света пзнесу на видик свима и свакоме; нека правила по којима се крећу покажу властима, јер ми сумњамо у њнхове добре п родољубиве намере, а сумњпвп људи код нас немају места, а најмање слободни зидари, којп су овде туђи, агенти, ревни извршиоци свега онога што штетп јединство народа српског и његове св. вере православне, која је загревала грудп народа и његовог вође Кнеза Милоша, те су крвљу плаћали сваку стопу ове лепе земље у којој данас људи из бела света са својим тајанственим смеровпма рију п руше све оно што је Србину свето и извпшено, па се чак дрско јављају п онде, где најмање нрава имају, да својим сквернпм венцем сакрпју своје трагове н да ремете оно ноштовање које народ указује Великоме Кнезу Милошу, који би п сам кад би могао онако Милошевски узвиннуо им: да он нпје с њима освајао Србију, већ с народом својим чије венце н нрпма, а не којекаквпх пробисвета и туђих агената." — Вез сумње би Велики Кнез загрмпо и овпм пптањнма: зар сам ја војевао зато, да ми после 80 годпна на споменик мећу венце „слободнп зидари"? Зар сам пролевао крв са српскпм народом за идеале „слободно-зидарске?" Зар за то, да после 80 година у Србијп п професори могу бити слободнн зидари?! — Протест Високопреос. г. митроиолнта Инокентија био је колпко основан, толико и частан за њега. Хвала му! („Један неред к ) Под тпм знаком устаје „Всснпк Српске Пркве", у својој УП. свесци, против злоупотреба са црквеним одличијнма, што их чине тамошњи некн свештеницп. Ствар је у томе, да у Краљевинп нрипаше црвенп појас и пришпје црвену ноставу, ко хоће, и како хоће п кад хоће. Дотерало се већ дотле, да су се „носред Београда виђали са црвеним иојасевима н црвеном ноставом некаквп ђачићи из Богословије, а иекакви врло млади калуђерчићп п то још јерођаконп са црвеним појасом н најотворенијом црвеном иоставом п са кадифеном камилавком на глави". „Весиик Српске Цркве",