Српски сион

В р 31

сасвим основано и разложио, осуђује те нојаве и умесно упозорује надлежну власт, да спречи сваку злоуиотребу са дрквеиим одличијама. Високопреосвештенп г. митроиолпт Инокентије, који је почео већ да пскорељује нека зла и ненодобштние једнога дела тамошљега свештенства, задело неће пречути нп овај благочестиви глас нз бољега дела свога свештенства. (Скупа к&ига.) У Америци угледаће света на скоро најскупља књига што је до сада изашла „Воок о! \Уеа11ћ" („књига богатства") Донеће исторпју најбогатпјпх људи на свету, од „Самзеса до Ротшилда, од Алексадра до Астора". Текст ће бити илустрован са 2500 вештачки израђеиих слнка. Цена је овој књизи равпо 6000 форипата (| Кнез Бизмарк). Еако је велики динломата Бизмарк умро, то се о њему сад много нише, на је сасвим иа свом месту, да се износе и многе мудре изреке тога генијалнога мужа. Ево, да и мн забележимо јсдну: „•/« никако нв питам је ли ствар иопулариа, ја питам само је ли она паметна, или да ли одговара циљу, јер иопуларност је прелазна ствар." — Преноручујемо ове речи нашим љубитељима и љубимцима иопуларитета. (Против пушења дувана). У Норвегији поднели су народној скунштини (стортингу) законски иредлог, да се дуван никоме не продаје, који нема 16 годпна. Младим људима не сме се давати дуван ни за новце ни за поклон, а у дуванскпм фабрвкама не смеју се употребљавати дечацп, којп немају 16 годпна. Полиција има ирава, да узме луле, цигаре, цигарете и дуван од свију младих људи, којн иуше јавно. Који трговац овај закоп прекрши, оглобиће се од 2—100 динара. Сличне наредбе од иеколико година важе у иекојим североамеричким варошима и државама. Гдегде забрањују нушење и до 21 године. Америчкн закон наводе као разлог што је нушење не само врло шкодљиво младпм људима, него да је злоупотреба са нушењем дувана јавном санитету. (Вандализам у „Заотави")- После атеизма долази вандализам. Оијећерка онога. И зато га само региструјемо, да и нотомство зна, са каквим је вандализмом у наше дане, један од главних органа српских „народних" странака водно борбу против српскога иатријарха. То сведочи последња алинеа његова дониса из Сомбора, у броју од нрошле ереде. Само смо у недоумпци да пресудимо, да ли је већи и гаднији неморал, кад Сомборскн доппсник испред монументалне зграде српске ирепарандије на којој стоји натпис: „Патријарх Георгије Бранковић српском народу", обесно клевета истог Патријарха,

С тр . 499.

„Да се сВети своме народу и да кочи точак напретку свога народа", или је већи и гнуснији вандализам, пе остављати Му на миру ни децу нп унучад, и онако, управо животињскп, хијенскп, заједатн родптељско срце. Ако је то храна којом се одржаје организам „Заставин", није нп чудо што се њоме храни. Сваки органпзам хоће да живи. Али шта је сриски народ Богу згрешпо, да га обест и вандализам његових синова несрећи и брука пред светом! Да ко починп вандћлизам о којем је реч, нпје доста да постане радикал, него треба најнре да нрестане бити и — човек. (Квижевни одбор „Матице Српоке") држао је своју редовиу седнпцу 7. јула о. г. под предееднпштвом А. Хаџића, друштвеног председнпка. Узет је на повољно знање пзвештај председников о резултату преговора, које је водио са Пером Ђорђевићем н Симом Томићем у погледу израде члаНка: „Живот п рад П. Шафарпка," који је започео био а није довршио др. Ђорђе С. Ђорђевић. — Према п{1едлогу одбора за издавање књига за народ из задужбипе Петра Коњевића иозваће се стручњаци, да нанишу: 1. „Расиравицу за иарод о правним наукама". — 2. „Иоуку о новчаним прпликама". 3. „0 здравственнм поукама". — Предложиће се књижевном оделењу, да се укиие одбор за издавање , „Књига за народ" по жељи самог тог одбора. Предложиће се књижевном оделењу, да се нрославп стогодишњида рођења дра Јована ХаџнћаСветића оснивача Матнце 'Српске 3. сеитембра 1899. — Унравни одбор извештава о „Задужбини Милоша Димитријевића и жене му Марије", остављеној на књижевне цели. — Узет је на знање проглас „С. Петербурскаго Славјанскога благотворитељнаго обшчества" о раенису награда од 3000 рубаља за нацрт историје књижевности у јужнпх и западних Словена. - - Према нредлогу секретаревом нримају се за „Летопис" „Мемоари дра Јована Суботнћа"; — пздане су на оцену Јовану Грчићу и Р. Врховцу драме, које су стигле на расписане награде, и то: 1. Маћеха, позорашна игра у 3 чпна од ненознатог писца. — 2. „Хајдук Драгош" драма из ускочког и хајдучког жнвота у 3 чина с певањем. — Издана је на оцепу расправа Мнлутина Јакшића: „о Вићентију .Јовановпћу", — ирилозп за исторнју, — члану Илариоиу Руварцу архим. Члапак Вида Вулетића-Вукосавића: „Самртни или погребии обичаји код Мухамеданаца у Босни" нздан је на оцену Мнл. А. Јовановићу. — По препоруци секретаревој нрима се за „Детоиис" оцеиа Ст. Станојевића иа дело: »Тајно пнсање у споменицима срцским, од Драгутина Костића. — Бранко

„СРПСКИ СИОН."