Српски сион

« Сч р. 500.

„СРПСКИ СИОВ."

В р . 31

Мушпцкп подносп у преводу „Торквета Таса п Вертера" од Гете-а. — Преводп тп нису се жогли примити, ношто су оба деда већ преведена на српки језик. — Дела, која су стигла за „Књиге за народ." Ж. Алекспћа, п 2. „Кратке белешке из воћарства", од Та. Михајловића — издана су на оцену — Андрији М. Матићу. — Удовица пок. Милутина Ј. Илића подноси за „Књиге за народ" приповетке свога мужа. Издаие су на оцену А. Сандићу. Прека оценп дра Лазе Костића не прима се превод Шексппрова „Коријолана" од Антуна Креспија. Патрпјарх српски јавља, да ће се моћи на годпну повиситн стипендија нз задужбине Нестора Дпмитрнјевића. Узето на повољно знање. — Узет је на зпање извештај о питомцима за другу половину школске године 1897/8. п према томе расписаће се стечајеви на упражњена места из стипендијскпх задужбина: Павла Јовановпћа, Петра Костпћа, Симе Ђорђевнћа, Нестора Димитријевића, Христофора Шифмана, Гавре Гомановића, Васе Јагазовића и Гедеона Дунђерскога. — Утврћена су коначно „Правила за пптомце стипендпјских задужбина под управом Матуце Српске" и поднеће се књижевном одењу на претрес и одобрење. — Предлог члана Милутина Јакшића о постављању библиотекара — поднеће се књижевном оделењу и односио управном одбору. — Остали предмети тпцали су се питомаца и њиховог усневања у наукама. (Управни одбор „Матице Српоке") држао је 18. (30.) јула о. г. своју седницу нод председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Вило се искупило доста предмета, од којих ћемо споменути неке важнпје. На поновљену представку матичину министарство је одустало од своје наредбе, по којој је матичин фонд требао да вратн осталим фондовима новац, који је пздан на штампање „Рада н именика матичиног." Трошак око тога подмириваће од сад свп фондови осим Текелијиног. — Министарство тражи, да му се поднесу неке исправе и податци пре него што решп нредставку у погледу повишења стипенднја из задужбине Гавре Романовића. — На нредставку матичину минпстарство је одобридо, да се стнпеидије нз задужбине Павла Јовановпћа повпсе од 500 фор. на 600 фор. авр. и да се још једно иово стипендијско место установи. — Министарство Је одобрило трошковник фнскала друштвеног дра Илије Вучетића. — Узет је на знање обавештај Патријарха српског у погледу „Задужбине Димнтрија Коларовпћа" пз Карловаца и „Влаг$в»пА^ки1^ фонда Анастасије Коларовићке" .;г-' ч /зет је на повољно знање пзве-

штај фискала друпгтвеног дра Илије Вучетића, да је парница фонда Јулијане Обрадовићке против дужника коначно решена, а у корист споменутог фонда. Вршачка штедионица већ је нсплатила споменутом фонду цело потраживање. — Узет је на знање извештај, да је на рочишту, које је одређено било за расправу осгавпне пок. Марпје Димптријевнћке, заступао „Матицу" фискал друштени др. Илија Вучетић. — Према предлогу секретаревом решено је, да се уз чланак проф. Сирка „Стари српскп рукописи са слпкаиа" зготовп 3 у место 5 слпка, које бп много стале. — Према молбп романске црквене ошнтине у Уздину упућен је фискал друштвени др. Илија Вучетић, да зготови уговор ради купљене куће пок. Ане Максимовићке из Уздина и да збрише све интабулацпје, које су на тој кући укњпжене. — На основу извештаја књиговође Аркадија Марковића и старатеља Димитрија Савића о стању угари на земљи фонда Симе Ђорђевића, упућен је фискал друштвеии на даљи постунак у тој ствари. — Извештај фискала друштвеног дра Илије Вучетића о стању парница у течају године 1897/8. поднеће се главној скупштпни, која ће 19. (31.) августа о. г. бити. —- Према различитим судским одлукама добпо је фискал друштвенн и књиговођа потребна упутства. — Издано више зајмова на проиисану снгурнодт... (ј- Марко Јаванин) бившп иајстаријп и ревностан члан архидијецезалног админпстратпвног одбора преминуо је у Новим Карловцима (Сасе) у својој 88. години. Нокојник је био изабран за члана истога одбора на првој епархијској скупштинп, а г. 1890. дао је оставку на томе чланству. Лака му земља н вечнп спомен!

Од уредништва* „Једном од Босанаца" — ономе у „ Бмгоушки". Велите, да „волијете онај Гаврилин (устав) на макар и не ваљао, него наш јединствени". Да неко може волети оно што не ваља, мора и сам неваљати. То је наравствени закон. А што кете ви о нашем „јединственом" уставу мислити, о томе ми никаква не водимо рачуна; јер људи, па ма били и Босанци, као што сте ви, нису способни о њему нравилно судити. Велите и то, да „волијете један нрст Гаврилин, него све нае бутун црнорисце." 1)е °'И8Шш8 поп е§1 (ИвриШнћип. А тешите се и тиме, да вам укус „Застава" одобрава; она иста „Застава",