Српски сион

С тр . 518.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32

чалствовао је високопреосвештени г. еиископ Вршалки Гаврило , уз асистенцију: архимандрита Митрофана Шевића, протојере.ја Јована Јеремића, протосинђела Димвтрија Бранковића, јереја Стевана Јовића, Јована Живковића, Ивана Матиревића, Милутина Јакшића и јеромонахаНиканора Чалошевића, те протођакона Данила Пантелића и ђакона Милана Драгосављевића. После свршене св. литургије, освећења грожђа и молебствија -за Његово Величанство, при којем је црква била пуна побожнога и лојалнога Карловачкота грађанства, са представницима свију овде власти, нросветних завода и корпорација, иримила је Његова Светосш у свечаној дворској дворани најпонизнију честитку иревишњем рођен дану Његова Величансшва. Честитку .је, у име Еарловачкога графанства, свештенства, представника власти просветних завода и друштава разних, подастро градоначеоник г. Светозар А. Јанковић. Присутни су при помену нревишњег имена Његова Величаншва одазвали се френетичким усклпцима Жевело Његово Величансшво! У 1/ г 2 после подне био је, у славу превишњега рођен дана свечани обед у натријарашкоме двору, при којем је Његова Свешоеш изрекла заносном топлином одушевљену здтзавицу у славу 68-ог славнога и прослављенога превишњега рођен дана и у здравље и славу Његова Величанства. Здравица је саслушана стојећи, а пропраћена је грувањем прангија и звонењем звона, и бурним дуготројним усклицима: ,. Живело Његово Величансшво!" (Дар српокој цркви.) Како задарски „Српски Глас" јавља, Љегово Краљевско Височанство бугарски кнез Фердинанд био је прошле суботе на путу у Бар у Котору, где је прегледао све градске знаменитости. Кнез је видео и развалине српско-православне цркве св. Николе, коју је лане пожар уништио. Кнез Фердинанд је котореком иароху Бућину предао 1000 франака у злату за унутрашњи украс те српске цркве, кад буде наново подигнута. (Мкрослав Спалајкови!) родом из Крагујевца у Србији, положио је докторат права у Паразу, и за своју докторску дисертацију, 0 међународном ттоложају Босне и'Херцеговине, добио је од Париског универзитета златну медаљт. Да је весео мајцв! Бог му дао века! (Риста П. Вуканови&) учеиик академије уметности у Минхену, добио је нрву награду од академије за своју слику Саветовање дахија у Београд-

ској тврђави. 0 тој слици донело је „Бранково Коло" (бр. 32.) стручну оцену од проф. Милоја М. Васића. Ушножи Боже, Српству таквих синова и ђетића! (Српкиае практичне лекарке.) Лајпцишке П1и- , б&Ме 2еШгп& (бр. 2856. и 2872.) донеле су у две групе ликове женскињ.а, које су се одале медицпнској науци, добиле докторске дипломе и практикују као лекарке. Међу њима налазе се пет Српкиња са неколиким подацима: 1. Бг. Драга ЉочиИ, (доцније удата за г. Рашу Милошевпћа) прва је Српкиња докторка. Свршила је науке у Швајцарекој. Данас живи и практикује у Веограду. — Сг. Ева Хаљецка, рођ. 1869., нромовисана 1891. у Швајцарској, асис-тира као болничка лекарка у Београду. Удатаје за среског суца г. дра Петковића. — 3. Бг. Љуба ЂуришиЛева, секундарна лекарка у болници у Београду. Роћ- 1868. учила се 1886—92. у Женеви, где је и промовисана. — 1)г. Марија Прита, лекарка у Београду. Рођепа 1866. у Србији, после многе борбе против предрасуда у породици доби дозволу, да учи медицину, којој се предаде 1884.- 1893. Вратив се с докторском дппломом у свој завичај, уда се за свога колегу г. др. Николу Вучетића, те практикова с њпм три године у Шапцу у Болници, док се не иреселише у Београд. — 5. 1)г. Даринка Маленићева, рођ. 1871., доби иосле шестогодишњег изучавања, докторску диплому у Дприху. Сад практикује, са евојим мужем дром Банковићем, у Београду као болничка и општинска лекарка. (Милица А, Јакши1ева) кћи пок. Алексе Јакшића, једнога од вођа у првом херцеговачком устанку, унука чувенога војводе пона Богдана Зимонпћа, рођена у Новоме (у Боки Которској), свршила је на универзитету у Женеви к с одличним успехом положила испит из природних и физичких наука, и добила докторат из кемије. Гђпца Милица је прва Срнкиња из тих крајева, којаје свршила више науке, а досад једина међу Српкињама с докторском дипломом из те гране науке, у којој имамо мало и мушкараца. У добри час! (ј Јереј Димитрије Радови^,) парох Уљмански, иреминуо је у Господу 31 јула, после дужег п тешког боловања, оставивши за собом незбринуту супругу п ситну депу. Покојник беше примеран, сиособан и раден свештеник. Огледао се и у књижевности. Сарањен је уз велико и топло саучешће своје парохије и својих многих пријатеља. Лака му земља и вечан спомен! (Иоправак.) У 31. броју стр. 495. други стубац, 17. ред одоздо, треба да стоји место „постигао степен студента" „степев. кандидата " (г. Зеремски.)