Српски сион

С тр . 512.

Б р . 32.

У недељу 18. поеле Духова. .Теванђеље ои Луке гл. 5 стр. 1 —12 — (Текот Леплнђеља на ерпскн). Божанствепо1' Спаситеља нашег пелојмЛ ј ИВО чудо једно прича нам данзши.е св. Јеванђеље. — Код језера генисаретског стајаше Исус једном, и виде како рибари узалуд лове рибу; ушавши у једну од лађе ноче им тумачити слово Божје. Апостоли дивеки се напустили беху све што су имали и пошли беху за Учитељем. Дивна је слика данашњег св. Јеванђеља и пуно је значаја свака реч, али мене највшпе дирају поељедње речи: „ оставише све и ошидоше за њим ". Сретпи ви рибари, који кад сте видели једио чудо само одмах живом вером и потпуним пожртвовањем и самопрегорењем пођосте за Спасител>ем. „ Заиста вам кажем да ~&ете ви који идете за мном, у другом ро(Јењу (о воскресењу), кад седне сии човечји на ирестолу славе своје ђ сешште и ви иа дванајест престола и судити на дванајест колена Израиљевих (Мат. 19—28)." Неотице ми се овом нриликом намеће питање: да ли ми као православни и крштени Хришћани живом вером и иотнуним самонрегорењем сљедујемо Христу и ње говој узвишеној науци ? Апостол Петар и његови другови рибари тек што су видели једно његово чудо, одмах вероваху. Вера им није била трепутии нламен, већ жива и јака, та због тврде вере њихове страдали су за Христа и мученичком смрћу сви до једног докончали. А ми, православнн Хришћани моји, који смо члаиови њим основане цркве. Кад би нас Спаситељ заиитао, за кога Га ми држимо, ми би таки с апостолом Потром одговорили: Ђ Ти си Хрисшос, син Бога живога (Мат, 15 —16)." Ми верујемо у Христа, којима је власт дао Отац: „ да буду синови Божји, који веруЈу у име његово (Јов. 1 12)." Ми верујемо у једпога Бога, у три лица; верујемо све оно, што је Х-шстос учио, апостоли нроиоведали и иравославпа црква наша учи. „Ти верујеш — вели св. апостол Јаков — да је један Бог. Добро чиниш; и ђаволи верулЈ и ДркЛу (2 — 18). и Ти верујеш у

св. троицу, у васкресење, у Христову иауку: „ Добро чиииш, и (јаволи веруЈу « дркИу. " Али вас питам оиет речима св. Јакова: „Каква је корист, бра^о моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера сиасти (2—14)? Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва (2—26)." Христу мртвом вером не можемо сљедовати! За то је нужна чврста, јака и пепоколебима вера! Јеванђеоски рибари пошли беху за Христом живом вером, и ми морамо тим иутем поћи, да до вечнога живота доспети можемо. Браћо! Кад растројен и тако звани просвећени век данашњи и друштво људско на око узмемо и посмотримо, свачега ћемо пре у њему паћи, само не јаке и живе вере. У вишим школама, у друштву, по већим варошима нашим шири се безверје на све стране, изумире полако жива вера, нада и љубав к Богу и ближњему. Већи део човештва живи без Бога. Вера се данас исмева, презире и омаловажава. Но свратимо ноглед наш са ове жалосне слике и погледајмо оне, који вере имају, који ве РУЈУ У Бога, у Христа и у св. цркву да ли ови сљедују Христу? Војска наша у том погледу дели се на двоје: на истините носледнике и на отпаднике. Има данас једна врста људи који јавио проповедају и говоре: ја сам правоверан, ми верујемо у Бога ми живимо ираведио и поштено, ми смо на ираведном путу, а овамо све је то лаж. Говоре да иознају Бога, а делима га се одричу (Титу 1 — 16)", који се бојаги шале, а овамо пе посте, пе причешћују се, ие служе Божју литурђију, ие светкују свеца иикаквога, нити жегу у цркви свећу; који живе своје ирезиру, а мртве своје не онлакују, који крст сматрају за вешала, а свеш ,г епике за ђаволе, који учење, иравила и обреде наше цркве нрезиру и омаловажавају, зар у тих тако званих назарена може бити говора о каквој нравој вери? То су они људи, за ко,е је Господ још у старом завету рекао: % Ја их нисам иослао, говори Тоеаод, него лажно Ћророкују, у моје име, како бих вас