Српски сион

С тр . 542.

„ОРПСКИ сион. и

В р . 34.

Турака, а то беше, — као што се у канону сам именује: „Пои Пекд". Кад се дакле у та несрећна времена нисагае службе наскоро но смрти њнховој, како се не би то чинило у старије време —- у време, у које се црква сриска славно подизала? А имамо и још нешго врло красно по чему би смо могли поуздано казати, да смо овога нериода имали и службе свима све цима својим, који су живели овога периода. Опомињеге ли се. Србина Пахомија, ирозванога Логотета, којега сномињасмо у руској књижевности? Знате да је тај калуђер светогорски (ХУ. в.) дошавши у Русију у Новгород. по препоруци тамошњега архиепискоиа написао животе и службе многим руским свецима, те сад Руси молитве, ко јима се моле својим свецима, и несме, које им у славу певају, имају од Србина. А кад је у оно време било у Срба тако, да су могли и другим народима радити оваке послове, како не би имали таке послове урађене себи ? — Може се, дакле, араво мислити, да су Срби овога иериода имали службе свима свецима тота времена. Али врло мало има рукописа нисаних овога пе риода, у којима би биле те службе. А ни за једну се не каже у њој, ко јује саставио. Али то ни најмање не смета држати, да су оне иостале овога иериода и то свака на скоро ио смрти онога свеца, којега ирославља. — Као што су многе сгарине наше нзашле на видело тек у наше дане, тако може бити врло лако, те ће се временом наћи рукописи старији, у којима ће се иосведочити ово што говорим, т. ј. да су овога иериода наиисане службе свима свецима нашим, који су живели у то време. Да сноменем књиге, у којима сада имамо те службе. Том ћемо приликом видети, којим свецима сад имамо службе и од којега времена имамо коју сад. Најстарије службе Србима свецима нађох — рече нроФесор Даничић г. 1862. или коју годину раније — у једном бугарском рукопису. Он је у народној бпблиотеци, нисан је на кожи, и без икакве сумње нрипада у овај период и то у средину његову. А свеци Срби, којима су ту службе, јесу св. Сава и св. Јевстатије, архиепископ српски старији (јер су била два); а

да је то служба томе сгаријем, који је био архиепископ 1278—1285 види се не само из кратког живота који је такође у том рукопису уз службу и у ком пише, да је носле овога Јевстатија био архиеиископ Јаков, него и отуда, што му је спомен у овом руконису 4. Јан. у који дан бива спомен св. архнепископу Јевстатију и по записима у руконису архиенископа Никодима, штампаном у „Гласнику" XI. — ТГТто је тај руконис бугарски, то је знак да су Бугари славили те сриске свеце као што су и Срби славили неке бугарске којима се службе налазе и у сриским рукоиисима (н. ир. Јован Тилани, Ромил, св. Петка). Тај је рукопис мииеј за месец Декембар, Јануар и Фебруар, минеј оишти у коме су правила свецима, које слави цела источна црква. А то је оиет знатно, јер се тим речена два свеца наша изједначавају са осталим свецима. Тога нема ни у минејима, које данас Руси штампају а ми их из Русије доносимо (није истина да нема: има у минсјима, што их Руси штампају служба и св. Сави и св. Арсенију првим српским архиепископима); у тим се руским минејима српски свеци не удостојавају части да стоје међу свецима осталих народа и самога рускога народа(?) него иравила њпхова штамнају Руси башка(?) — у особи тој књизи, која се у Срба зове Србљак за то, што су у њој службе српским свецима. Али што је најзнатније још нисам казао. Служба св. Сави у том бугарском руконису са свим се разликује од службе, за коју се досад знало и коју ми сад имамо за св. Саву. — Како је тај рукопис старији од других, у којима имамо службу св. Сави, може бити да је и сама служба та старија. И још нешто имамо у овој служби знатно. У Србљацима које штамиају Руси нема у служби првом архиепископу српском пролога т. ј. краткога живота његова; нема га ни % ј минеуу нашем, који је 1538. шталшао у Млецима Божидар Вуковив; нема га ни у рукопису једном, такође минеју, писаном на хартији. — А у овом бугарсколг лпше/у илш у служби св. Сави и кратак живот 1квгов и . Сгаћу, прекинућу на часак Даничића у читању саставка сво!а о службама све-