Српски сион

6Р. 34.

цима Србима, јер ми је већ мука слушати без прекида и исиисивати без прекида ту лекцију његову, а особито ме сноиада мука, што исписујући то предавање слушам „о Србљацима, које или, што их штампају Руси", као да су Руси а не прави прав цитп Срби и саставили и издали на свет Србљак. А чудом сам се зачудити морао исписујући тврдњу Даничићеву, да у Мле тачком (Божидаровом) Оњштаку (Сборнику) од г. 1538. у служби св. Сави нашем нема цролога или краткога живота свечева, а у оном бугарском рукоиису да има." Та како да нема Даничићу (покојна ти душа!) кад у мом ексемплару тога истог Божидаревог празничног минеја нма тога прилога или кратког живота св. Саве. и да нисам далеко од манасгира, ја бих ти но казао или овде бар казао на ком листу и на којој страни тога листа можеш наћи и читати и тај пролог. И да збиља нема у том Божидаревом Саборнику од г. 1538. тога нролога, како је могао покојни Александар Стојачковић прије више од петдесет година, а наиме у сриском народном Листу за г. 1845. број 44. стр. 345. отштампаги „Животопис св. Саве, првог архиепискоиа сриског — из књиге у Божидаровој књигопечатњи г. 1538 иечатане?" И кад све то знаш, шта онда да мислиш о поузданости тврдња Даничићевих у тој његовој лекцији о службама свецима Србима? Мисли шта год хоћеш, а ја мислим, да покојни Даничић, пишући своју лекцију о тим службама, није имао потиун ексемплар Божидарева Саборника од г. 1538. и да је зао удес хтео, те у њему баш онога лисга није било, на ком је штампан тај пролог св. Сави. Но било тако или инако. само то стоји, да у Божидарову општаку има у служби св. Сави и пролог, и то како се мепи чини онај исти иролог, ко1и се и у номенутом бугарском рукоиису, писаном у другој половини XIV века нашао. Но о том на свом месту, а овде ћу да наноменем само још то, дато, што се у бугарски или по бугарском начину писаном минеју нашла служба св. Сави и св. Јевстатију 1. архиепископу српском, није и не мора бити знак, да су — као што Даничаћ из тога изводи — и

Бугари славили те срнске свеце, јер таким начином писани минеј могао је бити, и ја држим да је и тај бугарски писани минеј и написан у Србији., — у земљама, које су биле у власти и области српских краљева и царева, тамо око Скопља, Жеглигова и Кратова, — и дапас зна не за један рукопис, који је у тим хорама тим бугарским начином, од времена краља Милутина, рашириоца српске власти и области, писан и написан. Давши тиме мало одушке дуго гутаном и угушиваном гневу и срчби — пуштам Даничића, да настави своју лекцију о службама свецима Србима тамо где сам га морао на час прекинути. (Наставиће се.)

Проповед о чувању завета. Говорио у Ловри 16. августа 1898. год. на заветан дан Исидор Бошњак парох мађзр-бојско-виљансви. ,,Члкж, Члка! иже ацн иж^кцштх ит-ктх Гд8, или закленетса маткс>к >, или ижред^клитх пред'кло/и& д8ши своси, да и; и>сквбрнакитх слокесе своеги >. К са елика измдбтх из оустх еги>, да сотворитх." (Числ. XXX. з.) Скуписмо се, Благ. Хришћани, овде на средини села код светога крста, да искупимо Богу задану реч нашу; скуписмо се да обећање одржимо. да завет иснунимо да стадо осветимо. Какво смо дакле обећање изпунили? Испунили смо обећање отапа и дедова ваших Богу пре векова учињено, који су у крајњој нужди својој, незнајући како би болештини марвеној на пут стали, заветовали се Богу свемогућем и преблагом, да ће сваке године дан овај светковати, и за спомен у дан овај свагда стадо светити и благосиљати. Шта је даое обет и завет? и каквих прилика има завет? — Обет и завет је богоугодно дело, да ћу ово ик' оно у славу Божју чинити, док год сам жив. Како ти је љубезни у срцу, кад ти се који поштен човек обећа па своју поштену реч ово ил' оно учинити, па ти на речено време учини — како ти је онда мило у срцу твом ?! Тако је иобожни роде, сада Богу мило,