Српски сион

О тр . 544.

„СМ1СКИ СИОН. 1

В р . 34.

када ти овај аманет отаца и дедова својих испуњаваш. Та Србин треба да је ноносан са заветима својима, јер никоји на свету народ нема толико завета и никога тако верно не иснуњава, и своју задану реч као Србин, знајући, да је „вмТе /ИЗдокоздаАнТ'е со^ранАК»фК1)(х К/1АТКК1 даннк1/Л. ' Србин не само себе и чељад своју заветује Богу, него стадо и њиве, поља и кућу и све имање своје. Завет је произвољно дело. Не мораш обећати; али, ако си већ обећао, .,да не оу/иедлиши коздати егш, гако кзмска/Аа взкн фетх Гдх Вогх твои ш тје«, и к8д(т& на тев-к гр^х." А колико их је и ту међу вами. благочестиви, који су и овом овде најближем св. храму — старом манастиру (срб. Ковин) светој Богоматери заветовани! Па вас зато и опомињем именим Божјим, да свето храните тај завет ваш, јер неизбројни су иримери злосреће оних, који су ма кад завет свој погазили. Погазиш ли завет хтео си Бога увредити и поругати, но „Еог ш вк1вап'х пор8гае /Ик, зато и к'кш,ни/их имиренТелгА грозитх таки >вк1 /их. (Гал. У1. 7.) Зато добро расудите најпре, богољубиви, је ли важна ствар на коју се заветујете, и можете ли то обећање испунити, јер „ кса еаика изк1д8тх из оустх твои^х, да сотвормшнако видиш, да нећеш моћн издржати, „Вааго теб г к еже не иж^кфатнс /а, Н8Ж6/1И шскфавшА са тЕК*к не иЈдати." ,,Њ очистита во Гдк — говори даље св. писмо — прТшлкфи^х И/ИА еги> вс8е, а егоже Гдк ме шчистита Ж Г()'к^и)ва, тои ирскикаггх скв(рнакх ииктоже паки скксрнавх иаи нјчистх книдетх кх горб сват ^ нј Гднк1$, ко ккннши 1ер8салТл1&, града онкш царА великаги).'- (Исх. 20.) Да се неби дакле осквернили пресгуном завета овог, и да неби себи тиме „п8тк ва гор8 ст$к> гднкб" затворили, храните, благочестиви моји, завет овај ваш, с' кол>ена на кољено; чувајте свете, спасавајуће вас службе и обреде св. матере наше цркве. Тако срегни и благословени били! Народ су наш силна искушења, патње, безверија, до пропасти доводила, за ово иреко 500 година, па где је он у мукама својима утехе тражио? У закону свом, богољубиви, у св. храмовима Божјим, у

красном појању нашем. Храм му је свагда био: дом насладе и радости, дом нлача и кајања за велике грехе своје. дом уточишта кад су га гонили, где је једино могао угњетеном душом својом данути; дом састанка и договора о бољитку свом. На сваком .је од нас тешки аманет отаца наших, и заклетва с млеком материним усисана, да свето чувамо неирикосиовено правослвље наше, службе и завете. Недајте се. благочестива браћо моја, ни од каквог демона на саблазап навести, не верујге свакоме духу, јер многи су се лажни пророци појавили, да се вери наругају, а иобожне од Бога одведу, но ви држите и браните закон иаш онако, како су га и стари наши не нлашећи се ни патње ни мука, чували, одржали и нама га предали! Ако се тако владали будете, драга браћо моја — и све то уздржите, како вам споменух: ви ћете сретни и чувени бити, имање ће се ваше богодано умножити и поља раширити, стада ће вам се умножити и здрава бити, деца ће ваша здрава и сретна и благополучна бити, јер ,.ве/Ш естх /ИЗДокодаАнТс со^)анАК>фК1/ИХ кла ткн даннк1/А, Алшнк.

Хуеово православље. (Наставак) Али било како му драго, несумњиво је, да је у Ческој била нека црквена опозпција, која је имала својих присталица чак и у клиру, као што нам доказује причање о Простивоју, Мравику и Лубенскоме. Јесте, и од ХП.—XIV. виј. било је оиозиције у чешком народу, као што нам евједочи споменута хроника. Та је опозиција полако тињала, али је букнула свом силом при Жишки и Под.јебраду, кад је дух словенски оживио. То је била више друштвена оиозиција, али је уз ту опозицију, која је била против германизма, било опозиције и протпв латинске цркве, а та је оиозиција везивала предање св. Методија с антиримским усганком Х1У. виј.; та опозиција. није била њека организована странка, али је ипак била тако силна, те је подигла хуситски преврат против римске цркве, исто као што је и друштвена опозиција подигла политички преврат за Хусова савре-