Српски сион

Бр. зђ.

Стр. 559.

служба св. Симеуну и Сшефану Дечанском и најсшарија у којој долази садаш.ња служба св. Сави „Покојеи је ШаФарик обзнаиио (Јаћг. (1. У1ег.) да у маиастиру Раковцу у Срему има рукоиис у ком су само правила Орбима свецима, и то готово свима. Ово је, дакле, најсшарија до сад иознсша књига, у којој има своје службе највише наитх свешаца, на број дванаест. Али је рукопис тај нисан тек 1714 Нисао га је калуђер Максим по заповести игумна раковачког ТеоФана. Ту су службе овим свецима: (1.) Симеуну (2) Сави (3) СтеФану Првовенчаном (4) Милугину (5) СтеФ. Деч. (6ј Ц,ару Урошу (7) кнезу ЈГазару (8) деспоту СтеФану г Бурђевићу (9) Аиђелини (жеии л>еговој) (10) владици Максиму и (11) Јовану деспоту (синовима њиховим) и (12) СтеФану Штиљановићу Осим св. Симеуна, Саве и деспота Јована, сви други имају у том рукомису један кратак пролог, а други опширну биограФију, а неки и једно и друго. Да споменем овом приликом — додао је Даничић у загради, али би боље било да то иикако није споменуо — да у овом рукопису има и живот цара СтеФана Душаиа, што га је написао патријарх Пајсије, — јер у том рукопису нема, а није ии могао бити уписан у рукопис у ком су само прпвила Србима свецима , живот цара СтеФана који се, као што се зпа, није посветио, нити га је српска црква икада прогласила за свеца Престарели патријарх ерпски Пајеије (од 1614—1648. г.) једва је имао времена (непрестано нутујући) и снаге, да напише службу с прологом цару Урошу, а уз то и живот његов опширно, па кад би доснео он и како би скупио грађу он, да напише живот цара СтеФана, који није светац, у она опака и последња времепа у првој половини ХУН. в.? Не, не — патријарху Пајснју није могло ни на намет пасти, да само почне, а камо лида доврши и спише живот цара СтеФана; и ои је сретан био, што је могао, премда и то с велнком муком, да напише службу и живот новојавлепом мученику, младом цару Урошу — па нишући живот младога цара морао је у том житију сноменути и оца његовог, великога и силнога цара СтеФана Душана. . .

„После овога рукописа — оног Максимовога од г. 1714. у манастиру Раковцу — ирви је Србљак — чита даље Даничић у ком су службе свецима Србима, штампан у Гласнику у Влашаој. Штамиао га је владика арадски Синесије Живковић (није Живковић већ ЖиваповиЛ) и то језиком оним, којим Руси штампају своје књиге. То је Србљак, који су после прештампавали Руси Али ни у тим руским Србљанима нису службе свима свецима Србима, него осим иоменуте дванаесторице, који имају службу у раковачком рукопису, још само архиепископ Арсеније (први после св. Саве) има службу у данашњим Србљацима." Дапичићу језичару главно је језик и он помињући Србљак, штамнан г. 1761, у Римпику није нропустио наноменути, да је тај С[)бљак штамнан језиком којим Руси штампају црквене књиге, као да је владика Синесије могао тада у другој половини ХУШ. в , књигу за црквепу нотребу намењену, штампати језиком којим је Божидар Вуковић у XVI. веку штампао црквене књиге у Млецима, а којим језиком у време Павла Ненадовића и Синесије Живановића нико иије већ нисао у овостраној митроиолији српској За мене неФилолога, што се Србљака тиче, главно је нитање: како стоји Србљак тај, издани у Римнику г. 1761 нрема оном руконису у ком су нравила свецима Србима, а којп је иисао г 1714. јеромонах Максим у ман. Раковцу иовељењем игумна свога ТеоФана. Знам, да је поменути арадски владика Синесије Живаповић. чијим је трудом и иждивенијем штампан Србљак номенути г. 1761. у Римпику (Рибнику) у Малој Влашкој, био иострижник раковачки, знам даље, да је ои и као владика арадски ревновао свом иосшригу и братству раковачком , а знајујзи то мислим, да је он знао за номенути рукопис раковачки, у ком су правила Србима свецима; и не само да је знао за тај рукопис, већ да је или сам тај рукоиис или препис тога рукописа имао пред собом, кад је спремао Србљак за штампу. Ми зовемо књигу, у којој су службе свецима Србима, Србљаком, али владика Синесије не зове гако књигу ту,