Српски сион

1>ри 35.

„СРПСКИ сион а

Стр. 561

нову цркву, јер је вјеровао, да постоји од старина једна истинска васељенска црква, већ је захтијевао само, да се очисти римска црква од злих обичаја и лажне науке, а особито од папизма, које осуђиваше не догматичким доказима, јер је држао, да је и сам његов постанак неморалан и чехришћански. Поглед Хусов на верску науку слагао се с науком нравослзвне цркве. 6.) На Хуса није утицала савремена нравославна црква, али је за њу осјећао велику симпатију, те је гледао да упозна њезину иауку и ио свој прилици утицао је на свог највећег помагача и пријатеља Јеронима, те је овај нутовао у Литву и Русију. 7.) Тај је пут био управ пред затвор и смрт обојице пријатеља и великих ческих учитеља, с тога није имао практичке важности; али гњевно писмо Хусово бечкоме ирофесору Сибарту доказу.је, да је Хус одобравао све, што је Јероним учинио у ЈГитви и Русији, гдје је ирешао у Православље."* 8 ) Из свега излази, да је Хус био вођа покрета, да се Православље, које је остало у Ческој, очисти од латинских заблуда, или управ да се римска црква врати у оно стање, у коме се налазила и налази православна црква, т. ј. да одбаци све додатке у вјери и да вјерује ВЈеру онакву, какву је Христос проповиједао, апостоли и њихови нашљедници продужили проповиједати, а васељенски и помјесни сабори је учврстили као и св. оци. Хус је био православни. Доказали смо, што нам је управ и била задаћа, а сад ћемо нешто рећи и о издању грамате, којом нравославна црква признаје Хусите за православне и најпослије навешћемо и текст саме грамате по њезину другом издању од 1602 г. Хуснти побиједише до ноге латинске крсташе у битци код Домажлица, 14. августа 1481. г. У то је доба био на окупу базељски сабор, с којим су Хусити, као са сабором „т сар1(;е е4 тетћпв" римске цркве ступили у преговарање. Значајно је, да су Хусити онуномоћили своје посланике, да траже, како би сабор позвао и исгочну цркву, да и она каже шта мисли о сједињењу с њоме западних Хри- ј

*) А. ГилБФердингЂ: Гусг, его отношеше кђ правосл. I деркви.

шћана.* Хусити су дуго и дуго нреговарали с Римом, а то с тога., да добију јерархију, која би била канонички основана и с друге стране, да се одбране од рацијоналиетичких и комунистичких секата, које се појавише у ческом народу за дуге борбе. Но*док је већина гледала, да добије од Рима потребну слободу, те се сједини с њиме, с оним паиством, које је безусловно тражило, да се Хусити нокоре, дотле се други Хусити окануше нреговора с латинском црквом, већ смислише, да се обрате у Цариград и заинггу одатле енископе, које им Рим није никако хтео да да. Не зна се, ко је г.рви смислио, да се обрате нравославној цркви, али је православна црква у томе била врло онрезна, јер све до иза злогласнога Флорентијскога сабора (1489. г.) Грци гледаху на Хусите као на „револуцпјонаре" и „безбожнике", а особито за базељског сабора. То је било с тога, што иравославним Грцима, који су већином били на томе сабору од православних страна, уиадаху јако у очи секте: таборићанска и сирота, које су биле пале у крајњи вјерски радикализам, као што су данас неке нротестантске, а у друштвеном су погледу биле скроз запојене комунизмом. Осим тога на базељском сабору нојавио се у чудној појави вођа и свештеник Прокоп Велики, који је служио у Базељу њеколико пута, али као што вели Лалацки, у њега „није било ни олтара, ни свећених одежда, иа ни обреда, већ је цијело богослужење било: кратке молитве, проповијед и причешћивање под оба вида." Прокоп Велики као свећеник н воћ Хуситски (у то су доба баш најпретераније хуситске странке: таборитска и странка сирота владале није никако Грцима могао изгледати у таквој појави симпатичан, с тога су по њему и његовој странци (сиротињској") судили онако оштро и остале Хусите, те су се Грчки представници чак и наљутили, кад је базељски сабор у расправи споменуо хуситско име уз грчко. Но чим су разбијени таборићани и погинуо Прокоп Велики (1434) међу Хуситима надвладаше прави Хусови штоваоци т. зв. каликстинци (чашари), а водише их Рокицан и Иетар из Младеновица. Оад и Грци почеше на Хусите друкчије гледати, те *) Мопит. Сопс. бепег. Сопб. ВавП. I. 253. (10 окт. I 1432. г.) ^иш1о ре4ећап[, ^иоД сопсШит те11е1 ШН^еп1ет | орегат аЛћПзеге, диаЈтиа есс1е§1а опегНаПз рго јрзтз геI ДисИопе а<1 ргаевепв аасгит ВавШепае сопсШит уосаге1иг | е4 ћеш^пе 1птј(;аге1иг.