Српски сион

О тр . 5бб.

„СРИСКИ СИОН."

Б р. &б.

за Архијереја Славонеког Софронија Подгоричанина, који се Подгоричанином зове, што је био родом из Подгорице у Зети, а постригао се у Пећи и нрешао с патријархом у ове земље, те се године 1896. помиње као ексарх патријархов. На тај начин установио је патријарх Арсеније Ш. Чарнојевић епископију Пакрачку, у главном на земљишту оном, којим су негда управл>али митрополити пожешки. Али епископији тој суђено је, да не остане у првобитнима границама својима, него да се ирошири и умножи. Наиријед споменуто насељавање вараждинскога ђенералата, брзо је напредовало, и доста велик број нравосл. српскога народа прикупио се око манастира Марче, у ком се настанио и околним народом својим у црквеном погледу управљао. најпре горепоменути митрополит ножешки Василује а за њим и други епископи, који су у Марчи пребивали. Но када је ради навала унијатских у вараждинком ђенералату никла бискупија вретањска или свидничка, из које постаде данашња бискуиија грчко-католичка (унијатска) у Крижевцима, и када је усљед тих навала нестало манастира Марче, тада је за православне Србе у ономе крају 1834. год изабран и митрополитом Карловачким посвећен, а 1735. царем Карлом VI. потврђен за епископа Сјеверинскога Симесн ФилиповиЛ , који је 1743. умро. По смрти његовој, и ако је народ желио, а митрополрт Карловачки живо настојавао, није се ипак донустило да се попуни столица на кој°ј Ј е с-једио енискон Симеон. Сјеверинска епископија споји се са Еостајничко-Зринопољском, и тако је остала под уиравом двојице Костајничко-Зринопољских егшскопа Арсенија ТеофановиЛа (умро и сарањен у Сјеверину 1752. год) и Јосифа Стојановића (1753 — 1771.) После ЈосиФа Стојановића укинута је и епископија костајничко-зринопољска, а вараждински ђенералат, који је у главном сачињавао сјеверинско владичанство. припојен је епископији пакрачкој. Тако је изнова основана, а и нроншрена у Славонији правосл. срп. епархија са столицом у Пакрацу, при цркви и у кући оној, коју је патријарх Арсеније купио за своје новце. Та тако основана и раширена епархија одржала се и држи се, слава и хвала Господу Богу, и до дана данашњега.

Јавна захвала. Ојађевим срцем јављамо свима сродницима, знаицима и пријатељима тужну вест, да нам се наш добри отац одиосно, брат, свекар п деда: | Сава ПопадиЋ парох нерадински дана 24. августа о. г. после дугог п тешког боловања у 76. години живота свога — у вечност преселијо. Нека приме најсрдачнију хвалу: високопреч. архимандрит манастира Крушедола г. Митрофан Шевић, преч. г. г. протојереји: Василије Константиновић и Васплије Нпколајевић, часна г г. јереји и јеромонаси: Стефан Јовић карловачки, Јосиф Јовичић намесник гргетешки, Јован Живковић проф. богословије, Светозар Вз г ковић парох чортановачкп. Атанасије Вујичић јеромонах гргетешки, Дане Мишић парох иришки, Гаврило Зарићјером крушедолски, г. г. ђакони: Никодим Сележанов гргетешки и Георгије Николић крушедолски као и искушеник манастира крушедола Никола Чобанпћ, — који су својим најсвечанијим и умилним чинодјејством односно појањем при служби и опелу мелема тужаом срцу нашем — у нуној мерп пружпли. Наша најтоплија захвалност нека је изречена високопр. г. Васил. Константпновпћу, адмпнистратору протопрезвитерата, који се дирљивом беседом опростијо са драгим нам покојнпком. Нека је надаље хвала свима, који нам лично и писмено саучешће у нашој тузи изразише, те и при укопу доброг нам оца присуствоваше Сматрамо пак за особиту дужност изразити највећу своју благодарност : добром и племенитом г. архимандриту Иларијону Руварцу, као о. намеснпку Јосифу Јовпћу п Атанасију Вупчићу јеромонасима гргетешким, којн су са особитом нежношћу и љубављу братском лебдили над милпм нам покојнпком, те му бесплатну потпору у служби свећеничкој за ово време болести пружаии, као и са свима понудама у изобиљу обасипали. Вог нека им за то плати сре^ом и здрављем. У Нерадину 27. августа 1898. Ожалошћена породица: Милан син, Александра кћи, Милица сестра, Милица снаха, унучад: Зорица, Софија Даринка, Динка и Јован. ШММШ^МИЈШНМ

Јавна захвалност. За набаву школског барјака православне српске младежи четвероразредне основне школе у ГрачаЦу извољеше даровати п. н. ова господа : По 10 ф . Мојсије Мајсторовић иротонамјесник и Васо Терзић кр. котарски судац; но 5 ф . Исо