Српски сион

С тр . 574.

„СРПСКИ СИОН\

Карловачке, са својом седом Поглавицом, Патријархом Георгијем, пред узвишеним одром Царице и Краљице своје. Да може бити, тај дивни и јуначки народ српски узео би цео терет на своја плећа, и клецајући под њим не би му тежак био, кад би знао своме доброме и милостивоме Владару, своме миломе Цару и Краљу терет Његов олакшати. Српски православни народ Митрополије Карловачке, заступљен св. патријархом Георгијем, погружен стоји данас нред узвишеним одром своје љубљене царице и краљице Јелиеавете, И сузама благодарности га иреливајући захвално се сећа Њезине милости, која се милом добротом осмехивала и на њ. А подижући очи своје престолу небеском, шаље му, сузама орошену и измивену, молитву најчистије дзчие и најискренијег срца, молитву најтоплију: мученице царице и краљице Јелисавете тклч дл Госиодх Бога о^чинитх д8ш!> ид^кж* праведнУи «\ ј - покоамтса , кх лгкстН? св-кти^к, вх лЉтФ злачн^к, вх лЉт^к покоин*к, Жнмдбже ив^кже вол^кзнћ, печалк и воздирпп. А доброме оцу народа својих, љубљеноме Цару и Краљу нашему, да Господ подари утехе благе, снаге и моћи, да и овај, последњи нека је, удар и потрес, поднети узмогне, у много искушаном већ херојству Његову.

Ужасзијом вести није могла брзојавна жица потрести и пренеразити народе Аустро-Угарске монархије па и цео свет, него што је то учинила прошле суботе 29. августа (10. септембра) о. г. вести, п}штеном из Женнве у Швајцарској, у том закриљу најбездушнијих модерних друштвених зликоваца — убица. Истога дана у вечер чуло се и у Карловцима за паклени злочин и грозни случај, дочим је сутра дан у недељу стајало цело становништво ужаснуто и унрепашћено пред тим кобним гласом, не хтејући му скоро веровати! Кад се ис/гакоше заставе жалоснице на патријарашком двору, на магистратској згради на Богословији и Гимназији, и кад са саборне цркве и осталих цркава нотврдише звона прежалосну вест, становништво је било тугом прерушено. Његова Светост, преузвишени господин, патријарх Георгије, који је баш онога дана у јутру отпутовао у Даљ, подастро је одмах своју хомагијалну кондоленцију ојађеноме Величанству и брзојавно је учинио све Своје одредбе новодом грозне и непрежаљене мученичке смрти добре наше Владарке. У знак туге и жалости на црквама су истакнуте црне заставе, а у року од 8 дана звони ће се три пут дневно. Свештенству је издата наредба, да у спомен и за спас душе непрежаљене Царице и Краљице служи св. литургију са парастосом. У Карловачким црквама ће се данас, на дан саране, служити св. литургија, а парастос &е се служити по повратку Његове Светости

из Беча, под началствовањем Његове Светости у саборној цркви. Иредавања су данас обустављена, а биће обустављена и на дан парастоса, у свима школама. Његова Светост је отпутовала у Беч у прошли четвртак брзим возом, да у име своје, у име пркве, клира и народа свога испуни последњу најсмернију и хомагијалну пошту над одром мученице Царице и Краљице, и учествују/ћи нри велетужној ногребној свечаности. Са Његовом Светости отпутова.о је и умировљени велики жупан сремски, пресветли г. Светозар Кушевић, члан великашке куће. На погреб долазе и немачки цар Виљем, српски краљ Александар, саксонски краљ Ал берт, румунски краљ Карло, Италијански престолонаследник, један руски велики кнез, црногорски престолонаеледник Данило. До прошлога четвртка стигло је нашему ојађеноме доброме Владару око 70 хиљада брзојавно изражених саучешћа. и непрестано стижу. Сви дворови владалачки и све државе најнежнијом пажњом изразише своје саучешће. % Из животописа Царице и Краљице Јелисавете. Јелисавета (Амилија Евгенија), царица аустријска и краљица угарска, цревишња заштитница ордена Звезданог Крста, племићских женских завода у Брну, Инсбурку и т. д. родила се 12. (24.) дец. 1837. у Посенхофену као друга кћи нринца Максимилијана баварског и принцезе Лудовике. Детињство је провела у родитељској кући, далеко од жагора дворског живота, у крилу слободне природе,