Српски сион

В р . 36.

„СРПСКИ сион 6 .

коју је она увек ванредно волела. Приндези ј"Ш није било 16 година, кад се верила с царом Фрањом Јосифом 6. (18) авг. 1853., баш на дан рођења владарева. Млада царица је првом својом појавом освојила свачије срце. Њен племенити витки облик, њена нријатносг, а пре свега доброта њена срца беху особине, због којих су младу владарку од почетка преузносили сви народи у монархији. Поводом венчања царева добили су многи осуђеници амнестћју, па и у Угарској је укинуто опсадно стање. Из сретног брака родило се четворо деце: Оофија (Фридерика Доротеа Мари.ја Јозефа ; ), рођ. 5. марта. 1855. у Бечу, ј 29 маја 1857.; Гизела (Марија Лујза), рођ. 12. ју.та 1856. у Лаксенбугу, удата 20. априла 1873. за принца Леполда од Баварске; Рудолф (Фрања Карло Јосиф), рођ. у Лаксенбургу 21. авг. 1858., | 30. јан. 1889; Марија Валерија (Матилда Амалија), рођ. 22. априла 1868., у Будиму, удата 31. јула 1890. за нацвојводу Фрању Оалватора. У Угарску је дошла краљица први пут 1857. и онда је обишла већи део наше отаџбине. У то задеси владалачки пар велик ударац смрћу првенчета им, двогодиппБе ћерке Софије. Краљица се тада повукла на острво Мадејру, да тражи мелема свом ојафеном срцу. Год. 1867. 8. јуна крунисана је поред свога узвишеног мужа за угарску краљицу. Олрт престолонаследника Рудолфа беше страховпт удар за краљицу, и она га није никад нреболела. Страшан душевни бол поткопао је њено здравље и она је од то доба непрестано путовала, не би ли заборавила или бар ублажила свој бол. Но острву Крфу је висока госпођа у спомен своме сину дала саградити прекрасну палату „Ахилејон", јер је и грчкога јунака Ахила судбина у младићском добу отргла од миле мајке. Год. 1893. дошла је краљица опет у Геделе и престоницу и посетила је многе добротворне заводе. Год. 1894. краљица је после двадесетогодишњег одсуства опет посетила острво Мадејру. У Будимпешту је краљина дошла. ириликом отварања миленарске изложбе, п тада је дуже остала у нрестоници. Од то доба је краљица опет путовала, док је летос не снађе болест у срцу, те је узвишена болеснпца отишла у немачко купатило Наухајм, да потражи лека својој бољи. Њено Величанство се било сасвим оиоравило у купатилу, те је отишла у Мвајцарску, где је хтела

да пробави дуже времена у свом омиљеном месту Теритету на Женевском језеру. И ту, где је наша добра краљица мислила да ће наћи нало разонођења, нож безбожног убице прекиде жицу најплеменитијег живота и увио је у црну жалост нашег премилостивог краља и милијоне верних поданика. * Овде ниже доносимо прве брзојаве о грозноме убијству: Женева, 29. августа. (Предат у 2 с. 40 м. после подне.) Царица и краљица Јелисавета отишла је око 12 сахати 40 минута из овдашњег хотела „Бориважа" и пошла је па паробродски пристап. На путу тамо један непознати човек насрне на Н>ено Величанство и жестоко је удари ножем. Краљица паде на земљу, па се опет подиже и допре до нароброда, где мало затим падне у несвест. Канетан пароброда није хтео да крене брод, али је касније на молбу краљичине пратње дао знак за полазак. Кад је брод изашао из иристаништа заустави се и врати се на пристан. Краљица није више дошла себи, те је на еосилима допесена у хотел. Хаљиие Њеног Величанства биле су крваве. Злочинац је ухваћен. али још се није могло сазнати ко је и шта је он. Жеиева. 29. августа (3 сах. 50 минута после подне) Краљица Јелисаветаје после неколико тренутака, кад се вратила у хотел умрла. Констатовано је, да је ударена ножем око срца. Убица као да је италијански анархиста. Женева, 29. августа. Убица царице и краљица Јелисавете је неки италијански анархиста, који се родио у Паризу. Име му је Лучени. Даље вести су ово : Берп, 29. августа. Вест о страшном догађају у Женеви изазвала је у палати Савезнога Већа швајцарског највеће саучешће. Председник Савеза и остали чланови Савезног Већа, који беху на доиусту, одма су теиеграфски нозвати. Австро-угарски посланик гроФ КиФштајн иримао је са свију страна изјаве искреног саучешћа, а затим је отишао засебним возом у Женеву, праћен тајником савезног генералног прокуратора, који је носледњи на допусту, али