Српски сион

С тр . 576.

„СРПСКИ СИОН"-

Б р . 36

.је такође телеграФски позват. Његов ће заменик повеети истрагу и сутра ће поднети Савезном Већу извештај. Сви овдахпњи листови издају ванредна издања, у којима се изражава ужас због крвничког дела и болно саучешће. Из свих швајцарских градова стижу вести, из којих се такође види исти ужасни утисак. Убица Н>. В. царице-краљице, Лучени родио се у Паризу, али је живео у Парми. Како по законима женевског кантона нема смртне казне, убица ће бити осуђен на доживотну робију. Жтева, 29. августа. ЕБено Величанство краљица Јелисавета дошла је овамо у петак у вече, па беше у посети код неке баронице Ротшилдове и хтела се данас вратити. Убица изјављује, да је већ од 13. године ана |ЈХИста. Радио је од маја у Лозани. У Женевује дошао, да убије нринца Орлеанског (по свој прилици Хенрика), за ког је мислио, да је овде али овај је већ био отпутовао у Вале. Лучени нође за њим, али га више није мигао наћи, те се вратио овамо. Позна краљицу, коју је нре четири године видео у Будимпешти Он је ишао за њом још јуче, али није могао да јој се приближи. Париз , 29. августа. Овдашња полиција не зна ни за каквог Лученија, него има у свом списку опис неког Лукези-Микеза, названог Ревашолом, ђака, који је рођен 1873. и оиасан је анархиста. Још се не зна, јели овај идентичан с убицом. Женева, 29. августа. Чим је убица преслушан, отишла је истражна комисија на место, где је извршен злочин. Пред хоте лом „ВеаиКгга^е'', где се искупила огромна светина, устројена је иолицијска служба. Жандарми су прегледали сваки недаљ на месту, где је атенат извршен, не би-ли нашли инструмент, што га је уиотребио убица. Полиција тражи, да-ли Лучени има другова. Један чамџија вели, да је у петак видео, како су три човека непрестано ишли за краљицом, која је иазарила по вароши. Савезна влада је корпоративно изразила своје саучешће; многи дућани су у знак жалости затворени, а све забаве отказане. Убица је на крају испита рекао, да је дошао у Женеву, да убије ма какву високу

особу; нарочито је мислио на војводу Орлеанског, али тај план није могао извршити. Онда је случајно чуо да ће Њено Величансгво царица и краљица ироћи кроз Женеву. Женева , 29. августа. Атентат је извршен близу споменика војводе Карла Брауншвајгског, између хотела „Веаи ЕЈуа^е" и пристана на ке-у Монблан. Убица, који је долазио са противне стране, праћен неким седим човеком, јурне на краљицу и зада јој жестск ударац. Помоћу једне госпође из своје пратње и више пролазника Н>ено Величанство Је могло да устане (Није ни пало.) и да дође до присгана те уђе у брод. Међутим је атентатор ухашнен. Тек што је ступила на пабулу, краљици позли и падне у несвест, и околина са страхом виде, да јој се свест не враћа. Женске из краљичине пратње видеше малу мрљу од крви на краљичиној хаљини. Брод се врати и пристане уз обалу. Брзо импровизују носила од весала и једрила, те у њима пренесу краљицу у хотел. Одма се нађоше ту лекари и свештеник. Затим је телеграФисано у Беч цару и краљу Фрањи ЈосиФу. Сви покушаји, да се краљица спасе, остадоше без успеха. Око 3 сахата Н>ено Величанство издахне. Судбено лекарска истрага је показала, да је убица употребио за извршење свога крвног дела заоштрену турпију од три сеченице. Кад је убица задао ударац стаде бегати, али га 'два кочијаша, који су видели убиство, ухвате и нредаду чамџији Алберту Сио-у и жандарму Кајзеру, који га одведе у полицију.* Убица је ишао без протављења, шта више певао је уз пут и рекао је између осталог: — Ја сам зацело добро погодио. Сигурно сам морао убити. На полицији је убица исказао, да је анархиста без хлеба и да не ради против раденика, него против богаташа. Затим је убица одведен у судбену палату и ту га је у присуству три члана савезне владе, генералног прокуратора и полицајног комесара преслушао истражни судија Леше. Ту је убица рекао, да не зна Француски * По доцнијам вестима Краљица није цала под ударцем, а адиковца је ухватно један 25 годишњи радник едектричарски, по нмену Шамартин.