Српски сион

Г»Н 36

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 577.

и није ни на шта хтео да одговара. Нашли су код њега војнички пасош, из кога се види да је убица рођен у Паризу 21. априла 1873., нрипада у Парму а име мује Луиђи Лучени. Беч, 29. августа. Тужна вест о грозној смрти краљич«шој стигла јеу Беч први иут у 5 1 / 2 сах. носле нодне, и то на царевог првог генералног ађутанта геиерала гроФа Нара. Генерал је наиме у то доба добио телеграм са натписом дворкиње гроФице Стараијеве и генерала Берзевиција, који су у пратн.и краљичиној. У телеграму се врло кратко јавља за жалосни догађај. ГроФ Пар, чимје прочитао вест, одмах се пожурио министру грофу Голуховском, да му јави. Али Голуховски је у то доба такође већ чуо за убиство краљичино, шта више добио је и потврду те вести од бернског посланства. ГроФ Пар оде цару у Шенбрун, да му саопшти тужну вест. Као сваки дан, тако је и данас у 5 с. после иодие дворски Фризер дошао у Шенбрун, да буде у помоћи цару при тоалети. Фризер је баш доврпшо свој посао и владар га отпусти, кад гроФ Пар, блед као смрт уђе у собу. То је било око 5 Ч 2 сахати. ГроФ Пар је држао у руци папир, депешу, која је носила страшну вест. Цар развије телеграм, па кад је прочитао његов садржај, пређе му преко лица смртна бледоћа, тренавице му се снустише, а очи се нревукоше сузама. Сав скрушен сруши се у наслоњачу и дуго није могао ни речи изустити. Ирошло је и дуже времена, док се толико могао опоравити, да може ироговорити. С тугом у срцу стојале су ту особе, које су окружавале владара, а нико није ни једну реч рекао. Најпосле краљ погледа и уздрхтаним гласом повиче „Свршено је дакле! И баш ништа ме не штеди на овом свету!" Дуго је затим Нзегово Величанство ћутало, па онда тужно проговори околини: „Не могу да замислим шта је навело тог човека, да убије њу, која целог свог живота није никог увредила, већ је само добра чинила!" Владар се одмах повуче у унутрашње нросторије и остао је више од по сахата сам са својим болом. Међутим је од аустро-угарског конзулата у Женеви стигао шифриран те-

леграм на гроФа Голуховског, у ком се јављају поједности убиства. Голуховски одмах отиде владару у Шенбрун Министарпредседник гроФ Тун добио је вест за време министарског савета, који је одмах прекинут. Међутим се пред двором искупио силан народ, који је у највећем узбуђењу чекао даље вести о страшном догађају. Кад је народ дознао, да је жалосна вест званично потврђена. још се никако није разилазио, него је чекао владара. Народ се тек он да разишао. кад је дознао, да се владар ове ноћи неће ни враћати из Шебруна. У свима бечким нозориштима обустављене су представе, а тако исто и све јавне забаве. Из Женеве јављене су надаље ове појединости о страшном атентату на нашу краљицу: Грофица Стараји, дворска дама Њеног Величанства, била је сведок страшног догађаја. Плачући приповедала је грофица Стара.ји: „Ми смо у петак после подне стигли у Женеву и одсели у хотелу „Веап Едуа§е ц . Краљица је као и лане хтела да разгледа Женеву. Шетала се поред језера и посетила је парк и летњиковац барона Адолфа Ротшилда. У суботу смо се требали вратити паробродом преко Теритета у Кокс; мушка свита је отишла железницом. Око 2 сах. је брод требао поћи. Њено Величанство беше врло весела и изврсно се осећала. Око '/ 2 2 сах. остависмо хотел и краљица пође самном нк пристаниште. Мирно смо корачале по тротоару Монбланског ке-а, који се налази на језеру. Тада видим, како нам се брзо приближава неки човек. Приближи се краљици, нрође брзо чоред једног дрвета, што беше између њега и нас, и сасвим близу краљице изгледаше као да се спотакао. Учини нокрет руком. Ја сам мислила, да је то учинио с тога, да би се нри спотицању одржао да не падне. Затим побеже. Краљица се трже натраг и паде; ја је дочекам у наручја. „Је-ли Величанству зло?" уцитам. Краљица одговори: „Не знам!" — „То ће сигурно бити од страха", мишљах ја и додам : „Осећа-ли Ваше Величанство бол?" Краљица рече: „Не могу да кажем; мислим да на прсима осећам нешто бола." — Пођосмо даље. Ја проговорим: „Молим Ваше Величанство да. ме узмете испод руке". Краљица од-