Српски сион

Стр. 578

„СРПСКИ СИОН."

бр. 86.

бије то с речима: „Хвала, нећу". Ја инак иокушам да јој иомогнем, али то скоро није било потребно. Ми уђосмо у брод. Ту ме краљида запита; „Јесам-ли врло бледа? Ј — „Јесте, Величанство, то је од узбуђења." У том тренутку краљица опет паде; онесвесла је. Ја и још неке госпође на броду крепиле смо болесну владарку; мислила сам, да је болест живчани наступ, који ће у брзо прећи. На атентат нисам ни мислила, нити сам могла појма о том имати, тако беше брзо прошао онај догађај на ке-у. Нисам видела оружје у руци оног човека. Кад смо раскопчали хаљину високе госпође, да јој дамо ваздуха. нисмо видели крв. Краљица дође себи и јасно ииташе: Шта се управо догодило?" То јој беху последње речи; она паде на узнак, самртно бледило јој покри лице. Тешко је дисала, и затим дисање пређе у крчање. Брод беше отишао од обале; замолим капетана, да се врати. Стигосмо опет у пристаниште. Краљица беше сасвим ван себе. Донесена је у једну собу хотела, где иосле неколико минута испусти душу". То је прост опис од једне даме, коју је судба одредила, да саслуша последњи уздах своје госпође, да види последњи поглед из оних крупних духовитих очију. Краљица је умрла, а није ни знала да је жртва гнусног атентата. И грофица Стараијева сазнала је то, тек кад је краљица била већ мртва. Краљица је изгубила врло мало крви. Грофица Стараијева, која беше сама са својом госпођом, беше веома тужна, близу очајања; али је ипа,к вршила своју дужност. Биће краљичино је изискивало, да је окружују особе чврста, одлучна карактера, које не само да поднесе телесне напоре, него имају и чврсту вољу и личне храбрости. Грофица Стараијева издржала је у овој, за младу даму ужасној ситуацији. Може се замислити, колики беше страх грофичин, кад је видела, да је краљица ударена ножем. Један раденик је у близини места, где је извршено мучко дело, одмах ухватио убицу, а ни он није знао, да је висока гошћа вароши Жеиеве убијена. Грофица Стараијева одмах је телеграфисала генералу Берзевицију у Кокс. Генерал се врати у Женеву и телеграфпше у Беч. Генерал је од бола једнако узвикивао : „Сирота, сирота жена! Она беше тако добра! И ту жену изабраше, ко.ја пикад ником није зла учинила! Тај нитковлук не може се схватити !"

Кад је краљица пренешена у хотел, одмах су покушали да је оживе, те су је трли колоњском водом и винским сирћетом. Али све беше узалуд. Доктор Голај засече краљици десни зглавак на руци, али ни канца крви није изишла: Смрт је наступила. Мало пре тога дошао је један свештеник, али он је имао само толико времена, да даде краљици цоследњи благослов. Кад је смрт насгупила, сви нрисутни клекоше на молитву. Истог дана је судбено-лекарска комиси.ја. по нарочитој дозволи нашега цара и краља обавила автопсију ране. Констатована је смрг, која је проузрокована трокутном раном, од које је наступио унутрашњи излив крви. Рана Је од убода дубока око 8у 2 см; оружје је иродрло код четвртог ребра кроз грудни кош, пробило плућа и цело срце, те је проузроковало јак унутрашњи излив крви, од чега је смрт полагано и без бола наступила. На иитање, како је краљица после добивене раве могла још ићи 80 корака пешпце, одговорио је др. Голај: „Свакако је оружје било врло оштро, крв је сашо лагано излазила из срца и текла у срчану опоницу, што је око срца, док год срчана опоница није била толико крвљу напуњена, да је тиме сметала раду срца, рањена је краљица могла живети. У том времену је краљица ишла с пробијеним срцем, каскије је нак услед нагомилавања крви у срчаној ононици морала наступити смрт. Да оружје није извађено из ране, могла би краљица још дуже живети, јер оружје које је забодено у рану, успорава излив крви„ Мртво тело краљице Јелисавете намештено је било 81. авг. (12. септ.) у оној истој соби, коју је она још у нетак употребљавала као салон. Сви зидови и прозори су застрвени црнином. Соба је тако проста, да нико не би мислио, е ту лежи једна мртва царица. Краљица почива у металном сандуку, постављеном изнутра свилом, а нреко њега је прострт фини покривач од чипака. Тело краљичино је обучено у црну свилену хаљину, а у скрштеним рукама држи крстић од слонове кости и венац од ружа. Бујна коса њена сплетена је у облику круне, а поред мртвог тела и чело ногу просуте су беле руже. У собу нико није пуштан осим пратње покојничине и заступника бечке штамне. Силнн венци су стигли у знак саучешћа. Из Беча је одаслат био у Женеву нарочити