Српски сион

Отр. 590

„ОРПСКИ СИОН."

Б р . В7.

Из дубине Свога раст}'женога срца захваљујем свима за овај нови залох оданог учешћа. Ако и морају замукнути свечани звуци, који су имали да прате ову годину, остаје Ми усиомена на безбројне доказе привржености и топлога учешћа најдрагоценијим даром, што Ми се је иогао придонети. Заједништво наше боље веже нови вез око престола и домовине. Из непоколебиве љубави Мојих народа црпем не само ојачано чувство дужности, да истрајем у Моме посланству, већ такођер и наду у успех. Ја се молим Свемогућему, Који Ме је тако тешко искушао, да Ми јоште даде снаге, како бих испунио оно, на што сам позван. Ја се молим, да Он Моје народе благослови и просвети, како би нашли пут љубави и слоге, на коме би напредовали и сретни постали. У Шенбруну, 16. сеитембра 1898. Франц Јосиф с. р. Његово цесарско и краљевско аностолеко Величанство благоиаволело је, у свези са овим прогласом, премилостиво издати следеће превишље ручно писмо: Драги бароне Банфи! Сред неизмерне жалости оне, коју Ми је смрт у Госноду упокојене супруге Моје, ЕБезина Величаиства царице и краљице Јелисавете, проузроковала, очитовала се је љубав Мојих народа као и пијетет спрам Благопокојне на ганутљив и душу узносећи начин. Следећи осећај Свога срца позивам Вас, да овде приложену непосредно на љубљене народе Моје управљену захвалу Моју у свима земљама Моје круне угарске сходно обнародујете. Дано у Шенбруну, дне 16. рујна 1898. Франц Јоеиф с. р. Варон Ђшфи с,р,

Прилошци агиолошки од ХЗ:. Руварца. (Наставак). Но могу ,ја од јутра до мрака, и одајући и седећи или лежећи мислити и размишљати о старом и ваздашњем историјском нашем немару, нлакати и оплакивати судбииу новога Израиља — илачем и нарицањем не поврати изгубљеиога раковачкога рукописа на своје место, где је лежао незнан и непознат од г. 1761. до г. 1831. или до времена великога П. Ј. ШаФарика, који нам је бар тачан опис тога рукописа оставио. Но ја се иемогу задовољити ни тим ШаФариковим у љеговом делу: везсШсМе с1ег зегШзсћеп Шега1иг, Ргад 1865. отштампаним описом, јер ми је ради поређења Србљаковог текста са текстом Максимовог рукописа, потребан и нуждан сам тај рукопис од г. 1714. Но пошто сада немогу доћи до тога рукописа, то ћу до- ј

века жалити, игго се рукопис тај изгубио, забапио, једном речи нгго је за мене пропао, те сад незнам, но мислим и нагађам само, да је владика Синесије Живановић само но свом начину, или нравије но иачину свога времена преписао Нравила свецима Србима из Максимовог рукописа, (и још додао службу св. Арсепију, архиепископу српском, које није било у Максимовом рукопису) — и тај свој ирепис с благословом тадашњег Архиепископа и Ми трополита српскога и влашкога парода у овим земљама Павла Ненадовића штампао у Римнику или Рибнику у малој Влашкој г. 1761. — и нигнта више. Равно стотину година после тога, а наиме г. 1861. изишао је на свет у Београду нови Србљак, трудом покојнога сада већ Митрополита Михаила , у ком Србљаку има 10 служби више но што их има у Србљаку од г. 1761.