Српски сион

Б р.

в ОР ПСКИ СИОН ."

С тр . 591.

И кад сам већ поменуо то умножено, понуњено и исправљено друго издање нашег Србљака, да напоменем још и то, да нокојпи Даничић у својој лекцији о службама српеких светаца, приопшгеној већој публици г. 1862. и не помиње тога Србљака митроиолита Михаила, те се гшта, за што га не номену том приликом: да ли за то не, што није знао, или што није хтео да зна за Србљак митрополита Михаила? Но незнајући које је уирав године саставио и прочитао ту своју лекцију пок. Даничић, дали г. 1862. или 1861. и још раније, а наиме ирије, пего што је могао споменути н>|јновији Србљак, немогу одговорити на стављено нитање; а што се тога другога и умноженога издања Србљака тиче, даће ми се, у нрилошцима који ће доћи, прилика и згода, да се дотакнемо или боље уиознамо и с том муком покојног Архијепискона биоградскога и Митрополита целе Србије. И сад се још једанпут и то последњи пут морам осврнути на Даничића и његову лекцију, у којој он напослетку пита и одговара на стављено нитање: ко је коме свецу написао службу? „Кад бисмо го знали — тако гласи Даничићев одговор — добили бисмо неколико књижевника, за које сад не знамо. Осим службе св. Симеуну за коју већ говорих, како Доментијан сведочи. да је писао св Сава, али за коју такође сиоменух, да ова што је сад служимо св. Симеуну неће бити дело св. Саве, једну само имамо којој се помиње писац. То је служба СтеФану Дечанском. А писац номиње се, да је игумаи дечански, нотоњи Митроиолит кијевски Григорпје Цамблак То се иомиње на једном меету у кроникама нашим. (То је оно место из карло вачког родослова, изданога у ШаФариковим срп. Паметницима на 61. страни међу Летописима сриским, које је горе већ поменуто и уједно напоменуто, да Даничић пема право рекавнш, да „за службу св. СтеФану дечанском треба још тражити иотврде," (то јеет зато да је и ту службу списао номеиути Цамблак.) Како се ни у једноЈ служби не именује писац , шешко Ле се икад моЛи за цело знати, ко Је коју иисао. А да

би се колико толико могло дознати, требало би нам најпре имати старије рукописе, који би били потпуна сведочанства, да су службе нашим свецима спеване скоро иосле смрти њихове, а пе мпого доцније. Пошто бисмо се о том уверили, онда незнајући јоште ко је коју написао, ваљало би узети на ум, да су сви свеци наши овога иериода били једни владаоци, а други архиепискоии. Имајући го на уму, најпрече би било мислити, да се тешко могло. држати, да је коме другом, а не највишем ноглавару црквеиом дужност начинити службу владаоцу — врховном господару земаљском, архиепископу пак исто тако, да је тешко други ко пре за дужност држао начинити службу, а не онај, на кога је нрешла власт његова. Из тога би излазило, да је свакоме владаоцу и архиепископу писао службу архиепископ, који се затекао при смрти његовој, тако н. нр. да је св Сава писао службу оцу своме, св. Симеуну, а наследник Савин Арсеније, да је нисао службу и св. Сави и СтеФану првом краљу. Незнајући за цело. да је било другчије ја држим да је било овако, како ми се чмни најприличније да је могло бити „Могло бити" вели Даничић на крају своје лекције о службама свецима Србима. Могло је бити онако, како је Даничић, незнајући за цело, да је било другчије, тада, када је сасгављао ту лекцију, држао и како му се чинило, да је најприличније. Могло је бити, — али није било шако! Ми зпамо из Доментијапова житија св. Саве, да је еветогорски сабор нреиоручио мопаху Сави, да напише живот и службу оцу свом, св. Симеуну; али ми знамо и то, да је Хиландарац Теодосије по једнима у почегку XIV., а но другима у другој иоловини XIII. века састављао не само житија и похвална слова и ев. Симеуну и св Сави, већ да је, ако не баш обојици, а оно једном од њих и службу списао, и да је та Теодосијева служба штампана већ у Божидарову општаку од г. 1538. А потврде за то можеш наћи и у самој служби то.ј. Зеамо даље и то, да се ирви венчани краљ српски СтеФан брат св. Сави преставио или 1223. или 1227. године, и да га је Архиепископ Сава I