Српски сион

^СКИ

Год. VIII.

Број 38.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАЕНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОЕЛЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српсни Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 20. септембра 1898.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. ЈБегова Светост, православни Архиепископ Карловачки, Митрополит и Патријарх сриски, преузвишени гоеаодин Георгије. БранковиЛ, биагоизволео је поставити Душана Јакшића за иривременога ироФесора на нравославном српском Богословском Училишту у Карловцима.

НЕЗВАНИЧНИ Д ЕО. На парастосу П.ЕЗИНУ ВЕЛИЧАНСТВУ ЦАРИЦИ И КРАЉИЦИ ЈЕЛИСАВЕТИ држаном 13. (25.) новембра 1898. у саборној цркви Карловачкој. Бива људи те говоре, да твубе и народ свој, — а ножем убијају његове најбоље синове. Бива људи, који казују, гласно и јасно, свуда и непрестано, да желе помоћисвима људима, — аножем пробијају срца оних, који су свакоме добра чинили и чију смрт оплакује цело човештво. Колико је ужаснога парадокса и неи-

истине у тим протусловним појавама и људима! Али, још нечег ужаснијег и жалоснијег! То су појаве, које својим вандализмом пркосе култури свога доба. То су људски ликови зликоваца, који се својом нечовечношћу, као неком демонском иронијом и сатиром, пакосно исмевају целој цивилизацији, свима умним напорима прошлих и свима надама будућих просветпих векова. Пред таком једном нојавом стоји увређено цело образовано друштво и последљих 14 дапа. Пред таком кобном иронијом и грозном сатиром црвеии и данас цело просвећено друштво, те сумњом у нрошлост а страхом у будућност — погледа, до дна душе ожалошћено. Пред таким једним егземпларом нечовечности згража се и стреса цео морални свет још и данас, те забринуто и са неком резигнацијом нита: Зар је то апсолуторна сведочба деветнаестоме веку?! Но, зар је и могла та сведочба друкчија бити, кад су и студије таке биле! А зар су студије могле друкчије бити, него што је била школа претходница на-