Српски сион

С тр . 626.

„СР11СКИ СИОВ. а

Б р . 59

Уток се из.јављује и предаје оној власти, која је оспорену одлуку донела. Члан 43. Рок за предавање утока у свима стеиенима је 15 дана, у који се не рачуна дан ироглашења и достављања одлуке, а узима се да је у року нредат, ако је пре истека 1 5 дана на пошти иредат у ирепорученом облику. Члан 44. Где у овом уста-ву није нарочито означен пут утока и стеиена, и док сабор о томе не донесе нарочите одредбе, важе ова правила: Против одлука црквено-школске скупштине, њених одбора и црквено школског срезког одбора, иде уток на еиархијски одбор; против одлука епархпјске скуиштпне и њеног црквено-школског одбора, на саборски одбор ; Против одлука саборског одбора, нема даље утоку места; против одлика епархијског духовиог суца, на велики духовни суд. ГГротив одлука архијерејског сабора, има места утоку само у оним стварима, на цариградску васеленску патријаршију, које спадају у њен круг рада, а означене су члановима 8, тачка 3 и 4, и 244 тачка 1 и 2 овога устава. III Црквено-школска општина, Члан 45. Црквено - школска општина је заједница православних Срба из једног или више места, ради издржавања цркава, школа, нросветних и добротворних завода и гробља, свештенства и учитељства. Члан 46. Сваки Србин нравославне вере мора бити члан једне православне српске црквено-школске општине, онога места, у којем стално сганује, а ако у том месту таке нема, онда друге које оближње. Онај, који се настани у општини у којој није рођен, дужан је да се у року од 0 недеља од дана настанења пријави надлежном пароху, или иредседнику, а ови су дужни једно друго о томе известити, да га уврсте у чланове општине. Члан 47. Сваки члан општинс има ираво на уживање цркве, школе и других користи, које су члановима општипе намењене, али је уједно и дужан сносити и све терете за црквене и школске потребе. Ови терети имају се подмиривати у оној црквено-школској општини, у којој је ко настањен; но ова ће онштина учинити на поје-

динце разрез. ради подмиривања тих терета обзиром и на оно њихово имање, које се налази и у другим црквено-школским општинама, зато једна другу има о томе обавештавати. Свештеници и учптељи иравославних српских народних школа, сноее црквено-школске терете, само од својег ириватног поседа. Члан 48. Свака епархија ће у свом нодручју одређивати на својој скупштини, број и опсег појединих црквено-школских општина п парохија, према броју домова или душа, и обележити која иде у велике, а која у мале, и то тако, да бар свака општина има своју засебну парохију, а већа месга могу иматн и више нарохија, али само једну оиштину. Сабор нак имаће да нарочито установи, како се то одређивање има вршити једнообразно у свима епархијама. Члан 49. Свака црквено-школска општина, може донети и свој правилник, који има поднетп епархијском црквено-школском одбору на одобрење. но при том се мора држати основних одредаба, које су садржане у овом Уставу. За оне црквено-школске општине, које неби иоднеле на одобрење свој предлог за правилник; донеће црквено-школски сабор нарочитим законом једнолико устројство, а донуњавати већ одобрене ошнтинске уредбе. Члан 50. Они чланови црквено-школске онштине, који са навршили своју 22. годину, имају права да буду чланови црквено-школске скупштине и бирачи. Они нак, који су навршнли своју 25 годину могу бити изабрани за: 1. председника црквено-школске онштине, 2. одборника црквено-школске ошнтине, В. енархијског скупштинара и олборника, и 4. саборског посланика и одборника. Члан 51. Право, да бира и да буде изабран не може вршити онај, коме је то право због запта на неко време одузето, који стоји иод старатељством и стециштем, који је због простог злочпна осуђен и кажњен и који није у одређеном року положио рачуне о црквеношколском иметку којим је руковао. Нарочитим правилима одредиће се како ће се ово ускраћивање изборног права вршити. Члан 52. Изабрани не могу бити они, који стоје у служби и под власти ненравославних чињеница, нарочито чиновници и војници.