Српски сион

С тр . 646.

„СРПСКИ СИОВ. к

Димитрије ЈанковиЛ конс. бележ; јером. Сава ВлаховиИ из Војловице, Обрад ДавидовиИ и Максим ВујиЛ. Св. уепенска црква била је дупком пуна побожног света, који се искупио, да се са својдм владиком помоли Богу за спас своје душе и своје среће, и да се слатко наужива миљем свога св. Нравославља, и лепотом службе владичанске. На лицу многих могао си јасно читати нуно задовољство срца и душе, право усхићење и праву радост, све се то радосно надметало, ко ли ће што више видети и чути; па и сами странци, којих је било у великом броју, пуни су хвале о свему што су видели у чули, и њих је занела лепота службе и красна нојава владичина. На литургији је појало наше срп. пркв. певачко друштво за све време службе, врло лепо и красно. Епископ је служио с вољом, с пуно осећаја, са садовољством. При крају службе делећи благослов народу, изволео је г. Епископ одликовати преч. г. проту Саву СтојшиЛа за ревносну му службу надбедреником, те је том приликом говорио и народу, позивајући га да љуби и поштује своју лепу веру, да чува и пази као највеће благо своју св. цркву, који нам је св. Сава предао и учврстио; да се угледа на своје старе, који су у вери и цркви православној тражили и налазили утехе и снаге за своје подвиге, труде и муке у животу; да се чува свега оног, што може порушити и подрмати слогу, а нарочито да сви и свуда станемо на пут нечистом духу, да нам овај не улази у срце, у кућу, у друштво, у породицу, па и у цркву, те да избегавамо све оно што може шкодити вери, цркви, а да иригрлимо све оне врлине, помоћу којих можемо бити у љубави велики, у животу сретни и нанредни. Поеле ових искрених речи, захори се у цркви: Живео! По свршеној св. литургији иоздракили су г. Епископа и захвалили му се у име црквене општине на љубави, труду и доброти, изасланици цркв. онштине г. г. Др. Љуб. Тађански, Др. Паја МарјановиК, Ат. КранчевкЛ. Стеван ПоповиЛ и Душан ТомиИ. На поздрав г. Др. П. МарјановиЛа, одговорио је г. Епископ дирљиво, да је са задовољством дошао у Панчево, и да ће скорим опет доћи, и умолио, да сви пригрлимо својски цркву и да се међусобно слажемо и иотномажемо на путу своје среће и напретка. Њ. Високопреосвештенство са својом пратњом отишао је одма по свршеној литургији, чим је обавило венчање Др. Бранисл. Станојевића, у

Војловицу одакле ће даље на своје каноничке визитације. Сав се многобројан народ разишао својим кућама пун задовољства и лепог причања, и дај боже да што скорије опет види свога владику у својој средини. А Њег. Високопреосвештенству хвала на труду и доброти, уз добру нашу жељу да се чешће јавља своме народу, и да Он с народом и народ с њим својски и искрено нораде на срећи и ианретку цркве и народа. =

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е. (Болест впреосв. г. епископа ОпачиБа.) Имамо да забележимо немилу вест, да се впреосв. г. епископ Бачки Герман Оиачић налази у Бечу на лечењу од јаке живчане болести. Кад су симптоми болести избили већ у појачој мери, одвео га је његов нећак јереј Драгутин Чолаковић, у иратњи г. дра Лазе Станојевића у Беч, откуда не стижу утешни гласови. Његову Светост, преузвишенога господина натријарха Георгија , известио је први о свему томе впреч г. прота Јован Борота тек по одласку болесникову у Беч. До одласка високог болесника и пре извештаја госи. Бороте, Његовој Светости нпшта није било познато о болести господина еиискоца. По повратку г. дра Лазе Станојевића из Беча, изаслала је Његова Светост овоме секретара свога г. дра Лазу Секулића, да се о целој ствари автентично и детаљно извести, ради предузимања можда нужних мера гледе управе у епархији Бачкој, које су се потребнима и показале. Сви други гласови у овој ствари, тенденцијозно и недостојно самог високог болесника разнесени бруталне су измишљотине и грубе неистине. (Каноничне визитације.) Његово Високопреоевештенство господин епископ вршачки Таврило чини ево већ друга недеља каноничне визитације по својој епархији. У пратњи свога секретара и конзистор бпљежника г. Д. Јанковића, посетио јег. Епископ приличан број општина у протопресвитерату вршачком, а у току ове седмпце посетпо је у протопресвитерату ■ нанчевачком ове општине: Сефкерин, Ченту, Опаво, Баранду, Перлез, Фаркаждин, Идвор, Сакуле, Цреиају, Омољицу п Брестовац. Г. Епискон свуда долази изненада: прва му је носета у нркву на молитву, и носле тога подвргава строгом исииту и надзору, чистоту цркве, утвари, нарочито св. олтара; за тпм чини посету свештенству, разгледа парох. звања, нарочпто протоколе матрикуларне, саветује, поучава, и унућује. Исто тако скупља око