Српски сион

С)тр. 650.

све се већма распростире будизаж — мистична буда.таштпна, у којој људи, који изгубише веру у Хржшћанство, мнсле наћн олакшицу својој срчаној ббљ1 и иопунити душевну иразнину. Сада се већ тамо свршава, више или мање регуларно, будпстичко богослужење; и н. пр. 27. јуна ове године обављено је таково богослужење у присуству 400 лица, међу којима беше учењака, сенатора, журналисла, рижокатол. свештеника и др. Будистичкн лама и на свом дому, у домовпнн својој, ретко ће када пристати, да свршује богослужење у присуству странаца, а још мање се решавају, да оставе своје манастире и оду у свет, да тамо служе своже Богу пред „безбожннм" Европејцима. Али оријенталиста Луј Гпме ипак се за све то постарао. К олтару, који беше украшен сликом Будинож, а беше, по обичају, окренут истоку, водило је пет степеница. На олтару била су „мендала", која лаже прпносе сваки дан на жртву, својим боговима, и две „буж-пи", т. ј. вазе у којижа се држи освећена вода. На првој степеници, која водп к олтару намештено беше 7 светиљака; на другој 7 чаша с водом; на трећој 7 судова са цвећем; на четвртој 7 кадионица с тамјаном, и на петој жртвопрпношења, која се састоје у печеном ппринчу. На врху налазила се дарохранионица, светилиште богова Какиа-Муни, ПфонгКапи и др. С десне стране олтара стојао је столац на кож су лежали кижвали, освећено звоио п труба од шкољака. После дугачкога говора, у ком је 6ште<; упознао присутне са суштином будизма, представио је друштву ламу, а за тим се почело богослужење. Лама обучеп у свиленом наранчасте боје оделу. приближи се светилишту, баци се пред њега три пут на земљу, а за тим седе на седиште (јастучић од жуте, црвене и беле боје) постављено с левв стране олтара. Узео је кимвале и ночео певати. За тим је из своје књиге прочитао неколико молитава то дижући, то спуштајући глас. Особито је често понављао речи: „Намо Буддхапа, Намо Дхаржана, Намо Сангхаиа", које, по жељи његовој, понављаху за њим сви присутни. Ето, каковож детињаријом занима се „учени" оријенталиста! Гр. (Календар „Орао".) Упозорујежо поштоване читаоце на приложени овоме броју оглас Српске Манастирске Штампарије о јубиларном издању календара „Орла" за г. 1899. Дваестпета је година то „Орлу". Уредник његов Чика Стева, први је отпочео са својим „Орлом" оснивати и градити озбиљну календарску литературу. На крили његова „Орла" подигнут је српски календар из обичне нпзине календарске трговачке спекулације, а у намери

Бр. 40.

да српском, народу оснује књигу народну, која ће га здравом аабавож и поукож поучпти. И зато је он омиљен био у Српству и радо ииђеп п читан у српској кући. Издање пак „Орла" за г. 1899. надмашује сва досадања његова издања, ма с које га стране посматрали. Позната нам је садржина његова, те можемо потврдпти, да досада није било, а скоро неће ни бити тако богатог, управо раскошног календарског издања код нас Срба. Власнпк и накладник „Орла" жртвовалп су жного и све, што се жртвоватп даде, само да што укусније, богатије и што достојније буде ово јубиларно издање „Орла". И зато га најтошшје препоручујемо. Јавна молба. У најдаљеж, најзабитнпјем и најсирожашнијем крају Горњо-Карловачке дијецезе, у селу Туву (котар Делнпце, опћина Мркопоље) саграђена је ове године, уз припомоћ високе кр. земаљске владе у Загребу, српска православна црква. Малена је, но нама мпла — као да је и највећа. Али, невоље п жалости наше, и крај ње као да смо и без ње, јер је без игђе ичега. Нити звона на звонику; нпти иконостаса у њој, нити најнужнпјих црквених утвари и одјејанија она има. А 286 српскијех православнијех душа, скупљенијех око саграђене те цркве, сузнијем очима на њу погледају, јер својом сиротињом све то смоћи и набавпти не могу, и срце иж се цијепа, што и у њпховој, једва саграђеној цркви, не пропоје пјесма и молитва св. Православља. Тако ожалошћени, али ипак тврдом надож на љубав, православну свијест и на српско родољубље своје имућније браће Срба, жоле ову браћу, да иж прискоче у пожоћ својим прилозима и даровима. И најмањи дарак биће нашој цркви и сиротињи иашој велика задужбина. Пожозите браћо — помогао важ Бог! Прилоге ваља слати на потписани одбор у — Катега1пе Могаугсе. Црквени одбор сриске иравославне црквене оп%ине у Српским (Камералним) Моравицама, 20. септембра 1898. Н. Јакшић парох и предсједник. Раде Манојловић и Гајо Мрвош одборници. Јавна захвалноет. Штованој ратарки Драги уд. Жалеш у Батајници. Пошто сте Ви, поштована ратарко, вођени по* божним чувствож и љубављу према нашој светој

„СРПСКИ СИОН."