Српски сион

Стр. 638

„ОРПСКИ СИОН."

Вр. 40.

1897., с тим налогом, да исти проучим и иотом иоднесем извештај и мишљење своје у том правцу, да ли су закључди иоменуте скупштине у складу са постојећим аугономним уредбама. У свези са овом одлуком добио сам посебни налог високосл. Саборског Одбора од 9. (21.) јуна 1898. бр. 3904/915 уз допис високосл. НЦШ Савета од 18. (25.) марта 1898. бр. 5. 30. с тим, да иоднесем образложени предлог о томе, да ли избор епархијског школског одбора Бачког, обављен од горепоменуте епархијске скупштине, одговара одредби 129 §-а школске уредбе од 1872. Пре него што би се упустио у сам претрес закључака еиархијске скупштине Бачке са обзиром на законске одредбе и томе дословно одговорио даном ми налогу, сматрам за нужно, да бар у главним потезима обележим природу и карактер саборске уредбе о уређењу енархија од 1870/1. као и развитак овом уредбом оживотворене установе епархијских скупштина, да тиме расветлим свестрано гледиште, са кога се по мом мишљењу законитост поменутих закључака, пресуђивати има. У оно доба кад је сабором установљена постојећа уредба о уређењу епархија, био је тадањи „српски народни сабор" у јеку својих организационих иослова и није се ни помишљало на то, да ће се коначна аутономна организација отегнути у недоглед. Тада се ишло за тим, да се најпре установи саборско устројсгво и тек после тога да се установе и остали саставни делови аутономног организма. Такав је постунак захтевала државна власт на темељу 7 §-а IX. зак. чл. 1868., по коме је сабор као први задатак имао да обави саборско устројство. У оно доба српски сабор није уживао ону слободу. коју му обезбеђују у угарском уставу изречена општа начела, шта више није могао вршити ни она права, што су му осигурана потоњим државним законима, што је најпосле увидила и сама државна власт 1892, када није више пречила слободу саборскога рада, а и 1897. у толико, у колико је одустала од носве штетне и по аутономна права српскога народа убитачне снстеме појединих статута. ' У епархијама пак постојале су у оно доба установе, за које се не може рећи да су биле аутономне, јер при постављању епархијских органа вршили су сва права искључиво црк-

вени елементи и у неколико н сама државна власт, а световни елеменат није имао никаквог а камо ли меродавног сутицаја. Прека потреба била је дакле, да се епархијски органи аутономшпу и према томе и преустроје, и у тој цељи установио је сабор 1870 засебну, привремену уредбу о уређењу енархија, којом је створио у аутономном животу нашем до тада непознату, велеважну инсгитуцију епархијских скупшгина и овима новерио као главни задатак, да избором поставе истом уредбом преустројене органе за црквену и школску управу и донде, док сабор унутрашњи строј епархија, делокруг и одношај органа у њима коначно не уреди. Осим овога главног задашка сабор је у истој уредби појединце означио оне иредлоге, које би епархијске скупштине имале нрипремити; жалбе , које би имала прикуиити и извештаје са својим мњењем, које би имале поднети сабору као градиво за иредстојећу саборску расправу, међу којима је најглавнији иредлог о строју и делокругу епархијских органа. Епархијске скупштине обавиле су ове послове у своје време, нарочито епархијска скупштина Бачка, у којој је тада био заступљен цвет српске интелигенције Бачке, израдила је изврстан предлог о устројству епархија, који је из XXI седнице саборске од 7 јула 1875 упућен Саборском Одбору и који је у главном био подлога сабором коначно установљеној, али неодобреној засебној уредби о уређењу епархија 1879., као иу предлогу за народно-црквени устав од 1892. и 1897. под насловом „Епархија" налазећим се одредбама. Ово кратко разлагање довољно доказује, да је саборска уредба о уређењу епархија од 1870., потврђена превишњим решењем од 29. маја 1871., и уведена у живот саборском наредбом од 30. јуна 1871. привремене природе, која је имала ту цељ, да оживотвори обласну епархијску аутономију и донде, док јој се са нреслушањем епархија сабором не одреди коначви облпк и садржина. С тога се у реченој уредби нигде изрично не говори о иериодичпом сазивању епархијске скушптине, него само о првој скупштини и о њеној ирвој и ионовљеној седници; с тога се даље овој скупштини није одредио редован делокруг^ него само задатак, који се има