Српски сион

С тр . 642.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40

привременост несме дуже трајати од једне године дана. Члан 90. Дужности су парохијског свештенпка. 1. да врши свете тајне и обреде, како у дрквп тако и у парохији, свагда но нрописима наше нравославне цркве и дрквених правила. 2. да у цркви редовно држи проповеди, и да у свакој згодној прилици, своје парохијане и одраслију омладину оба спола, поучава у основима вере и морала хришћанског; 3. да настојава, да парохијани сазидају цркву, ако је немају у парохији; 4. да нази, да се црква унутра, црквене утвари, књижница и простор око цркве, одржава у чистоти и реду; 5. да уредно записује и чува заниснике: рођених, венчаних и умрлих, по прописима, и да на захтев парохијана и црквено-школских власти, даје изводе из тих записника, а тако исто, да из њих шаље изводе епархијском црквено-школском одбору, за статистику. Сваки свештеник води за своју парохију засебно те књиге, а у цркви ће се водити и чувати, под одговорношћу најстаријег по рукоположењу свештеника, општа књига умрлих, венчаних и рођених, у које ће књиге сви свештеници једне црквено-школске општине, уредно уписивати све податке из својих књига, а и једне и друге књиге набављаће црквено-школска општина; 6. да надгледа наставу веронауке, у српским православним и другим јавним и приватним школама и заводима, где српске иравославне деце има; 7. да у почетку и на крају школске године и о светом Сави, извршују у школама прописани црквени обред, и говоре ученицима подесну поуку; 8. да тачно записује у записник све службене радове и преписе од свију наредаба црквених власти. Члан 91. Каиелани су свештеници, који се дају у помоћ иротопресвитерима и остарелим и оболеним свештеницима. Епархијски духовни суд одређује, којем се протопресвитеру и остарелом и оболеном свештенику има дати каиелан. Члан 92. Протоиреевитерски капелани имају засебну парохију при цркви, при којој је протопресвитер. Они послужују протопресвитерске парохије, кад год су протопресвитери заузети

хитним службеним пословима, и цео приход који у протопресвитерској парохији добмју, у новцу или стварима, иредају иротопресвитерима. Капелани се могу поставити, или по молби протопресвитера или по службеној дужности. Члан 98. Енархијски духовни суд, решава и одређује издржавање, од парохије коју послужују, но то издржавање не може бити веће од половине свију парохијских прихода. Капелани иарохијских свештеника, губе капеланију, када се смрћу парохијског свештеника парохија упразни. Члан 94. 'Бакони су помоћници свештеницима. Они морају имати спрему и својетва прописана за нарохијске свештенике. Члан 95. Свака црквено-школскз оиштина, на скупштини својој, сама одређује да ли хоће да издржава ђакона, и подноси своју одлуку епархијском црквено-школском одбору на потврду. Чман 96. Ђакони се бирају и иостављају, на начин као и парохијски свештеници. Члан 97. При епископима могу постојати архиђакони и протођакони, Њихова је служба у цркви. Члан 98. Године проведене у чину ђаконском, архиђанском и протођаконском, рачунају се као године свештеничке службе. IV. Манастири. Члан 99. Жанастири су пребивалишта оних црквених лица, која су се по канонима свечаним заветом удружила, да живот свој у потпуној умерености, сиромашту и послушности проводе. Члан 100. Монашкн су чинови: монах, ђакон, протођакон, архиђакон, јеромонах, синђел, протосинђел, игуман, и архимандрпт. Члан 101. Оспособлење за чин јеромонаха и игумана прописује Архијерејски сабор Чин јеромонаха немогу добити она лица која нису свршила најмање два разреда богословије, која су млађа од 25 година, и која имају каквих телесних недостатака. Архимандрит може постати јеромонах, који је свршио богословске науке, но чин архимандритски могу добити и они, који су у монашком чину ировели најмање 20 година, а за све то време одликовали се примерном службом и владањем. Члан 102. Манастирске су старешине: на-