Српски сион

„српски еион. и

С тр . 665.

владаоци даривалп благом и читавим селима такове манастире, и дан данас се чувају по некнм св. горским манастирима, а особито у Хиландару. А када би сломљена, кобном битком Косовском, моћ и сила српскога царства, обратише н српеки и руски калуђери погледе своје на Руспју, која се пстрже испод ига мопголског и поче напредоватп. Тако од нолов. XVI. в. српски манастири Хиландар и св. Павла на Атону, а иоред њих и други манастнрп добивају помоћ из Русије. Од своје нак стране браћа манастира хиландарског, у свпм случајевима нотполагаху интересе руских калуђера. Између осталог сиоменућемо само случај, када су Грци, прс но што је почео последњи руско-турски рат (1877—1878 год.), нзгонили из својих манастира све руске калуђере, тада је Хиландар, благодарећи утицају блаженопочившег митрополита Мпхаила, примио и издржавао те изгнане руске калуђере. Сада у Хиландару има две странке: бугарска п српска. На име, када је митроп. Михаило покушао, да уведе поредак међу словенским калуђерима на св. Гори, старија браћа Хиландарске Лавре, по народиости Бугарп, нехтедоше га схватитп, већ му се успротивише. те начинише раздор међу браћом. Прошле године био је на св. Гори нреосвећени Сава са намером, да умири те две странке, али није уснео у својој миспјп, већ је шта више изгнан био из Лавре. Желити је приликом ове 700 годишњице, како су св. Сава и Немања Хиландар обновили, да се те две непријатељске странке примире, ради опће користи словенских калуђера на св. Гори, а православних на Истоку у опће. Р. Г. (| Љубомир Пани$) српски православни парох, окружни протопрезвитер Велико-Бечкеречки, члан епарх. конзисторије темишварске, професор српског језика на Вел.-Бечкеречкој великој гимназпји, члан муниципални торонталске жупаније и варошког представништва, после дужег и тешког боловања у 72. години живота, преселио се у вечност 8. (20.) октобра. Лака му земља и вечан спомен! (Ради равнава.) Г. г. свештенпци, који врху уплата у свештеничко удовички мировински фонд желе од благајнпце српских нар. цркв. фондова добити намиру, треба да истој благајници пошљу наплату за биљег по П скали и односну поштарину.

Од уредништва. ? ? у П. На ваше питање: „Је ли школска књижница дужна претплаћивати се на .Нгуакки Рсе1и" или би се могла претплатити на „Српског ГГчелара", пошто је овај лист бољи?" — одговарамо вам: није

дужна и не мора, према наредби кр. зем. владе, која је издана 12. јула о. г. под бр. 7446, а гласп овако: „Кг. ћгт. »1ау. <1а1т. гетаЦвка у1а(1а о<Ио га ћо^ојаоује 1 иа81;ауи, о1таб1аје оуо81;гапи паге(11)и о<1 5. ргозтса 1895. ђгој 18519. Г81и21)ет 61а8П1к §'ос1. 1895. кота(1 XV.) којот је осЊгесуепо (1а и (Меки јгкгесј Нв! рос! пазЈоуот: „Нгуагзка Рсе1а" 8Уе иргаупе орсте тас!и га 8Уаки Јкокки киј12тси рос!гисја 8У0§-а паћауМ 81ауШ 1гуап кгеробН, ргерибкајис рако 81ођо(1пој иук1јаупоз1д ројесНпИ! ођб. га81;ирб1;уа ако 12 (1ођге уо1је бротепиИ са8ор18 рге!р1аШ;1 ћосе." А јер сте н сами тога мишљења, да је „Српскп Пчелар" бољи лист; и јер је он заиста не само бољи, него се „ Нгу . Рсе1а" с њиме не може ни успоређивати, то треба да школску књижницу претплатите на „Српски Пчелар," и нико вам неће замерити. А као пријатељ нчеларства и у интересу његовом настојте, п код осталих својих другова, да се и друге школске књижнице претплаћују на тај корисни и ваљано уређивани лист.

Нове књиге. Шематизам православне сршке епархи/е Пакрачке за годину 1898. Издала управа епархије Пакрачке. (Наставак.) Фондови и закладе. 1. Фонд „Школско-Богословски". Фонд овај води потетак свој ј<>ш из године 1783. Тадањи епискои пакрачки Јосиф Јовановић Шакабент преиоручи сакупљање добровољних ирилога на тај фонд и године 1791. било је тмх нрилога на 2000 Фор. Енископ иакрачки Кирил јКивковиК састави I. јануара 1791. год за тај фонд „регламент благодјетелнаго содружества пакрачке школе ®ундуса" и по томе регламенту или основноме писму фонд је овај био намијењен оснивању мале гимназије и богословије за епархију иакрачку, а чланови његови иодијељени су на четири класе, ио величини своте коју уплате у фонд и то: 1. класа плаћа 5—10. Фор., II. класа плаћа 10—20. Фор, III. класа илаћа 20 - 40. ®ор. IV класа нлаћа 40—80. ф. Тај фонд напредовао је из ночетка добро, ако се узму у обзир ондашње прилике новчане. Године 1810. имао је 8072 ®ор. 48 нов. Године 1811. смањила му се главница усљед Финанц. иатента на 4915 ®ор., но 1816. год имао је 7043 Фор. 22 нов. Посље тога времена иа до год. 1832. нропану више њих дужника фондовских ради слаба над њима надзора, који се опет није водио ради избивања еписконова из епархије, и тако да фонд нетрпи штете, забиљеже се сви пролали дугови на терет оставине епископа Јос. Путника који је међутим умро као епископ темишварски 1830., а као епископ пакрачки уједно администрирао и епархију арадску. Епископ СтеФан Крагујевић замисли да по-