Српски сион

С тр . 658.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 41.

дањега лако и јасно увидети могло, ипак смо ради, да то и овде са неколико речи још јаче истакнемо и докажемо. Православна црква исповеда и учи, да је пастирима, и односно свештенидима дато „право чувати и проповедати божансгвено откривење", т. ј. тумачити св. писмо. Протестанти одричу то, те веле и тврде, да је то право дато „свакоме Хришћанину". Дакле: сваки Хрншћанин право има и односно може тумачити св. писмо; а то ће рећи: тумачење св. иисма сваког Хришћанина може бити, па и јесте добро, јер лоше тумачење не може се ни звати тумачењем. — А кад је Фрелих, као Хришћанин стао тумачити св. писмо, те дошао до учења протестантству иротивнога, тада протестанти рекоше, да му тумачење није добро; а тиме уједно — ма и нехотице — и ти рекоше и потврдише, да сваки Хришћанин не може тумачити св. писмо. Дакле: сваки Хршићанин можетумачити св. писмо; и опет: сваки Хришћанин не може тумачити св. писмо!! Ту доиста логика пати и — плаче. Но колико протестанти пазе на логику и њене законе сведочи и ово. Православна црква учећи, да је Христос дао пастирима црквеним право учење и тумачења св. писма, верује и исповеда, да Христос „благодаћу св. Духа никад не допушта, нити ће допустити, да се сви они у овако важној ствари уклоне од истине". Протестанти одричући то тврде, „да пастири цркве могу погрешити, пасти у заблуду и изрећи лаж место истине". — Не ћемо иитати протестанте: па где је онда црква Христова кад сви „пастири заблуде"; и ко ће онда те пастире на ирави иут извести? а не ћемо их питати ни за то, колико је Христос истину говорио, кад је рекао својим ученицима, тим првим „пастирима" цркве Његове: и ево ја сам с вама у све да-не до свршетка вијека" (Мат. 28., 20.) него ћемо рећи и истаћи: да ти протестанти, који то уче и тако тврде, дају „свакоме Хришћанину право чувати и ироповедати божанствено откривење", тумачити св. писмо. Онде, где могу погрешити, у чему могу заблудити „сви пастири", ту не може погрешити, у том не може заблудити — „сваки Хришћанин"!! Или ће зар стадо чувати пастира од погрешке и заблуде?! — Не дође ли зар ту човеку, да запита: „иМ шепз, иМ гаНо?" — Но ту је канда „тепв" п „га^о" доиста — убијена ! (Наставић е се.)

У с т а в црквене и школске самоуправе српскога иравославнога народа у Босни и Херцеговини. (Наставак). VI. Епархија. Члан 129. Еиархија је скуи више црквено школских општина, срезова п манастира, који има своје народно црквено-школско заступништво, и своју црквену-школску. управу, у сгварима цркве, школе, просвете, заклада и добара. У духовним стварима стоји на челу епархије Архиепискои митрополит, који је у смнслу канона посредно и непосредно дужан унапређивати нобожност и нросвету народну. Члан 130. Број епархија одређује и мења црквено-школски сабор, и одређује им опсег и столицу, но увек у саслушању дотичне епархије, и уз благослов васеленског Патријарха. Члан 131. Послови епархије обављају се путем: епархијске скупштине, епархијског одбора и епархијског духовног суда. А. Епархијска скупштина. Члан 132. Енархијска скупштина састојп се из 70 чланова, од којих су 20 свештеници, 10 учитељи и 40 световњаци. Члан 133. Епархијски скупштинари бирају се на пет година. Члан 134, У целој епархији обавља се избор епархијских, скупштинара, у свима срезовима истога дана, и то 25. марта на благовести. Иаросима је дужност, да две седмице пре тога дана, при сваком богослужењу иодсете народ на дан избора епархијских скупштинара, а председници среских одбора имају све општинске црквено-школске одборе у срезу, и другим иутевима и начинима да подсете на тај дан. Члан 135. Избор се обавља у седишту црквено-школских срезова, а руководи га црквено-школски одбор среске општине, скупа са среским црквено-школским одбором, као заједнички изборни одбор. Изборног цредседника, подпреседника и два перовође бира сама изборна среска скупштина, под председништвом председника или подпредседника среског одбора, а ако су ови снречени, нод председништвом најстаријег барача. Члан 136. Бар 15 дана нре дана избора,