Српски сион

Огк 680

„СРПСКИСИОНЛ

Б р . 42.

ми тврдимо да нема бар између нас и „умеренијих" елемената у нашој опозицији — онда би се ти разлози потчинити морали стварним разлозима општега интереса. Радо верујемо, да ће томе доћи време. Општи интерес захтева, да га инаугуришу и отночну што пре данашњи људи умереније опозидије. Одзива ће наћи, држимо, и у великом делу народа, јер је народ жељан да види рада, дела, напретка. Држе ли они, да им то ма каква „доследност" не допушта, онда нека не остану при глорификацији мађарске родољубиве опозиције, већ нека докажу да и они имају „политички нос". Ми смо ирепоручивали то нашој опозицији већ у очи избора за Петровдански сабор овим речима: „Нека је не руководи и не заноси прохтев за њеном већином у сабору. „Родољубиве оиозициЈА имају такођер свој частан задатак у градњи добра и напретка народног. Оне га морају само схватити и знати извршити, те неће никада пасти у заблуду, по кој°ј је кулминација задатка опозицијоног: онемогућивање и спречавање оних синова народних, ко.ји, по стицају околности, могу да користе ошптем добру народном". Та се порука онда није примила и ако се чула. Журба и жагор око избора сметала је, да се та порука довољно нремери на кантару политичке мудрости. Изборна галама је прешла преко ње. Сад нисмо у тој галами, а интерес ствари тражи, да јој се довољна пажња обрати, а нронађе шос1и§, како би јој се у своје време најбоље изашло на сусрет. Но пре свега, умеренији елементи треба да се излуче од претераних, да се еманципују њихове цензуре а можда и терора — и тај ће се тоски брзо наћи. Ко војује за истину и опште добро, тај се не обзире ни десно ни лево, него удара одлучно правцем свога најбољега уверења. И у људи умереније наше опозиције има доброга уверења. Желимо им снаге да га и изводе, шат се нађемо ако не руку под руку, а оно у једном правцу службе — онштему добру, допуњавајући једни друге. Доброј вољи, истинитом родољубљу — то је и дужност и лако је учинити. Најновије изјаве у „Бранику" можда су сигнали, да ти људи иолазе на ту дужност. На том путу можемо се и — састати.

ЛИ СТА К. Б Е Л Е Ш К К (Школски Савет) држаће сутра 19. (31.) октобра о. г. своју седиицу. (Избор румунског митрополита.) Смрћу блаженоупокојеног митрополита румунског Мирона Романа упражњена архиеиископска столица у Сибињу иопуниће се скоро. Као што пишу, три су озбиљна кандидата, о којима се води реч и с којима се комбинује, а наиме: Арадски епископ Мециан , архимандрит Пушкар и викар Велико-Арадске дијецеве Голдиш. Избор ће се наскоро предузети. (Нови епиокоп мисијонар у Америци.) Императорским указом од 14. септембра о. г., — бивши епискон Алеутски и познати мисијонар преосвећени Николај постављеп је за епископа Таврическог и Симферопољског, а његово је место заузео викариј Холмско-Варшавске епархије — енископ Љубљински преосвећени Тихон. (Архидијецезалне епархијске власти) држале су своје седнице под председништвом Његове Светостн, иреузвишенога господина иатријарха Георгија, и то: Административни Одбор 12. (24.), а Конзисторија 15. (27.) октобра о. г. (Избор Карловачког проте.) На унражњено нарохијско место при (саборној) цркви св. Николе, с којим је скопчано и место окружнога протопрезвитера Карловачкога протопрезвитерата, компетовали су протојереји: г. Василије Константинови% и г. Јован Јеремић. Преч. Архидијецезална Конзисторија у седници својој од 15. (27.) о. м. припустила је оба компетента к избору, а кандидовала је на првом месту протојереја Јована Јереми%а. Избор је одређен за 10. (22.) децембар. За конзисторијалног повереника нри избору одрећен је конзисторијални члан г. протојереј Јован Вучковић , ректор Вогословије. (ПроФесороки јубилеј.) У прошлу недељу навршио је нрофесор Новосадске српске велике гимназије г. Милан А. Јовановић 25 година свог наставничког службовања на овом српском иросветном заводу. Тај дан прославио је г. професор на најскромнији начин у кругу својих колега, који су му корпоративно чесгитали 25-годишњицу. У име колега поздравио .је слављеника управитељ г. Васа Пушибрк. И од наше стране нека је слављенику срдачна честитка. Живео! (Римокатоличка пропаганда на Истоку.) Римокатоличка пропаганда свагда беше мање пли више знатна на Истоку, али у новије као да се брзо