Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСХЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КДРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДИИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 15. новембра 1898.

ЗВАНИЧКИ ДЕО. Ио надлежном овлаштењу благоизволео је високоиреосвећени госнодин епископ Горњо-Карловачки Михаило ГрујиЛ, дана 8. (20.) новембра о. г., рукоположити свршенога богослова и постављенога администратора парохиЈе у Рајевом Селу Душана Отлакана за ђакона. Његово Високопреосвештенство госиодин енископ Будимски Љукијан БогдановиЛ благоизволео је јеромонаха Данила Бабића, свештеника казнионе у Илави, одликовати црвеним иојасом и дозволити му, да може, место чојане. носити камилавку од кадиФе.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Саборски Одбор Његов значај и компетендија. Више од две деценије прошле су како постоји саборскп одбор у смислу саборског устројства од 1874/5., па се још и данас не зна, или неће да зна, прави

значај овог наЈглавниЈег нашег аутономног органа. После толиких његових законитих наредаба, које се тичу извршења закона, које до сада није нико оспоравао, сад се наједанпут пориче законом установљена и досада призната му компетенција, а обара се јерархија власти, без које се неда ни замислити редовита управа. Да је то обарање право херостратско дело, неће нам тешко бити доказати, ако се осврнемо на постанак саборског одбора и на онај задатак, који су му у оквиру наше аутономије одредили његови творци. Од како је нашега народа у овим земљама, увек се тешко долазило до сабора; понајвише после дугог мољакања и вазда само онда, кад је то годило државним интересима. Па и кад се састао сабор, ограничавала му се слобода рада, те је саборисао само дотле, док је то хтела државна власт, која га је самовољно, како кад, час одгађала, час распуштала према својим цељима. Да би се томе стало на пут, установио је сабор 1870., у тада израђеном са-